حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى بْنُ حَمَّادٍ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ قَتَادَةَ، أَنَّ أَنَسًا ـ رضى الله عنه ـ حَدَّثَهُمْ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ لاَ يَرْفَعُ يَدَيْهِ فِي شَىْءٍ مِنْ دُعَائِهِ، إِلاَّ فِي الاِسْتِسْقَاءِ، فَإِنَّهُ كَانَ يَرْفَعُ يَدَيْهِ حَتَّى يُرَى بَيَاضُ إِبْطَيْهِ. وَقَالَ أَبُو مُوسَى دَعَا النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَرَفَعَ يَدَيْهِ وَرَأَيْتُ بَيَاضَ إِبْطَيْهِ
Абдулаъло ибн Ҳаммод бизга айтди, Язид ибн Зурайъ бизга айтди, Саъид бизга айтди, Қатодадан: Анас розияллаҳу анҳу уларга айтдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўз дуосининг ҳеч бирида икки қўлини кўтармас эди, фақат истисқо (ёмғир сўраш)да (кўтарар эди); чунки у (унда) икки қўлини, ҳатто икки қўлтиғи оқлиғи кўрингунча кўтарар эди. Абу Мусо деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам дуо қилди ва икки қўлини кўтарди, мен унинг икки қўлтиғи оқлиғини кўрдим.