حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، سَمِعْتُ ابْنَ أَبِي لَيْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيٌّ، أَنَّ فَاطِمَةَ، عَلَيْهَا السَّلاَمُ شَكَتْ مَا تَلْقَى مِنْ أَثَرِ الرَّحَا، فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم سَبْىٌ، فَانْطَلَقَتْ فَلَمْ تَجِدْهُ، فَوَجَدَتْ عَائِشَةَ، فَأَخْبَرَتْهَا، فَلَمَّا جَاءَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَتْهُ عَائِشَةُ بِمَجِيءِ فَاطِمَةَ، فَجَاءَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِلَيْنَا، وَقَدْ أَخَذْنَا مَضَاجِعَنَا، فَذَهَبْتُ لأَقُومَ فَقَالَ " عَلَى مَكَانِكُمَا ". فَقَعَدَ بَيْنَنَا حَتَّى وَجَدْتُ بَرْدَ قَدَمَيْهِ عَلَى صَدْرِي وَقَالَ " أَلاَ أُعَلِّمُكُمَا خَيْرًا مِمَّا سَأَلْتُمَانِي إِذَا أَخَذْتُمَا مَضَاجِعَكُمَا تُكَبِّرَا أَرْبَعًا وَثَلاَثِينَ، وَتُسَبِّحَا ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ، وَتَحْمَدَا ثَلاَثَةً وَثَلاَثِينَ، فَهْوَ خَيْرٌ لَكُمَا مِنْ خَادِمٍ ".
Муҳаммад ибн Башшор менга айтди, Ғундар бизга айтди, Шуъба бизга айтди, Ҳакамдан, Ибн Абу Лайлони эшитдим, у деди: Али бизга айтди: Фотима алайҳассалом тегирмон (тортиш)дан ўзига етган (қийинчилик, қадоқ) изларидан шикоят қилди. Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга асирлар (сабий) келди (деб эшитди). У (Фотима) кетди, лекин уни (Набийни) топмади, Оишани топди ва унга (хизматчи сўрашни) хабар берди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам келганида, Оиша унга Фотиманин келганини хабар берди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бизнинг олдимизга келди, биз ўз ўрнимизга (ётишга) ётган эдик. Мен турмоқчи бўлдим, у: «Ўз ўрнингизда (туринглар)», деди ва биз иккимиз орасида ўтирди, ҳатто мен унинг икки оёғи совуқлигини кўкракимда сездим. У: «Сизларга иккалангиздан мен сўраган нарсангиздан яхшироқни ўргатмайманми? Ўз ўрнингизга (ётишга) ётганингизда, ўттиз тўрт марта такбир айтинглар, ўттиз уч марта тасбеҳ айтинглар, ўттиз уч марта ҳамд айтинглар — бу сизларга хизматчидан яхшироқдир», деди.