حَدَّثَنِي عُبَيْدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ تُوُفِّيَتْ خَدِيجَةُ قَبْلَ مَخْرَجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِلَى الْمَدِينَةِ بِثَلاَثِ سِنِينَ، فَلَبِثَ سَنَتَيْنِ أَوْ قَرِيبًا مِنْ ذَلِكَ، وَنَكَحَ عَائِشَةَ وَهْىَ بِنْتُ سِتِّ سِنِينَ، ثُمَّ بَنَى بِهَا وَهْىَ بِنْتُ تِسْعِ سِنِينَ.
Убайд ибн Исмоил менга айтди, Абу Усома бизга айтди, Ҳишомдан, отасидан, у деди: Хадижа Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Мадинага чиқишидан уч йил олдин вафот этди. (Набий) икки йил ёки шунга яқин (ёлғиз) турди ва Оишага — у олти ёшли қиз эканида — никоҳ қилди, сўнг у тўққиз ёшли қиз эканида у билан қовушди (уйланди).