حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَأَى فِي جِدَارِ الْقِبْلَةِ مُخَاطًا أَوْ بُصَاقًا أَوْ نُخَامَةً فَحَكَّهُ.
Бизга Абдуллаҳ ибн Юсуф ривоят қилди, у деди: бизга Молик, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у мўминлар онаси Оишадан хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қибла деворида сўлак ёки балғам кўриб, уни ишқалаб (тозалаб) ташладилар.