حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ أَمْلَى عَلَىَّ هِشَامُ بْنُ يُوسُفَ مِنْ حِفْظِهِ أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ قَالَ لِي الْوَلِيدُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ أَبَلَغَكَ أَنَّ عَلِيًّا، كَانَ فِيمَنْ قَذَفَ عَائِشَةَ قُلْتُ لاَ. وَلَكِنْ قَدْ أَخْبَرَنِي رَجُلاَنِ مِنْ قَوْمِكِ أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَأَبُو بَكْرِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَارِثِ أَنَّ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ لَهُمَا كَانَ عَلِيٌّ مُسَلِّمًا فِي شَأْنِهَا. فَرَاجَعُوهُ فَلَمْ يَرْجِعْ وَقَالَ مُسَلِّمًا بِلَا شَكٍّ فِيهِ وَعَلَيْهِ كَانَ فِي أَصْلِ الْعَتِيقِ كَذَلِكَ
Абдуллаҳ ибн Муҳаммад менга айтди, деди: Ҳишом ибн Юсуф менга ёдидан айтиб берди, Маъмар бизга хабар берди, у Зуҳрийдан ривоят қилди: Валид ибн Абдулмалик менга деди: «Сенга Али ҳам Оишага бўҳтон қилганлар орасида бўлгани етиб келдими?» Мен: «Йўқ» дедим. «Лекин сенинг қавмингдан икки киши — Абу Салама ибн Абдурраҳмон ва Абу Бакр ибн Абдурраҳмон ибн ал-Ҳорис — менга хабар бердиларки, Оиша розияллаҳу анҳо уларга: «Али унинг ишида (таҳқир қилмай) саломат (холис) эди» деган.» Улар унга қайтариб сўрадилар, у эса қайтиб (сўзини ўзгартириб) айтмади ва шубҳасиз «мусаллиман (холис)» деди. Бу ал-Атиқ асл нусхасида ҳам шундай эди.