حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ حُصَيْنٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، قَالَ حَدَّثَنِي مَسْرُوقُ بْنُ الأَجْدَعِ، قَالَ حَدَّثَتْنِي أُمُّ رُومَانَ ـ وَهْىَ أُمُّ عَائِشَةَ رضى الله عنها ـ قَالَتْ بَيْنَا أَنَا قَاعِدَةٌ أَنَا وَعَائِشَةُ إِذْ وَلَجَتِ امْرَأَةٌ مِنَ الأَنْصَارِ فَقَالَتْ فَعَلَ اللَّهُ بِفُلاَنٍ وَفَعَلَ. فَقَالَتْ أُمُّ رُومَانَ وَمَا ذَاكَ قَالَتْ ابْنِي فِيمَنْ حَدَّثَ الْحَدِيثَ. قَالَتْ وَمَا ذَاكَ قَالَتْ كَذَا وَكَذَا. قَالَتْ عَائِشَةُ سَمِعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ نَعَمْ. قَالَتْ وَأَبُو بَكْرٍ قَالَتْ نَعَمْ. فَخَرَّتْ مَغْشِيًّا عَلَيْهَا، فَمَا أَفَاقَتْ إِلاَّ وَعَلَيْهَا حُمَّى بِنَافِضٍ، فَطَرَحْتُ عَلَيْهَا ثِيَابَهَا فَغَطَّيْتُهَا. فَجَاءَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَا شَأْنُ هَذِهِ ". قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَخَذَتْهَا الْحُمَّى بِنَافِضٍ. قَالَ " فَلَعَلَّ فِي حَدِيثٍ تُحُدِّثَ بِهِ ". قَالَتْ نَعَمْ. فَقَعَدَتْ عَائِشَةُ فَقَالَتْ وَاللَّهِ لَئِنْ حَلَفْتُ لاَ تُصَدِّقُونِي، وَلَئِنْ قُلْتُ لاَ تَعْذِرُونِي، مَثَلِي وَمَثَلُكُمْ كَيَعْقُوبَ وَبَنِيهِ، وَاللَّهُ الْمُسْتَعَانُ عَلَى مَا تَصِفُونَ، قَالَتْ وَانْصَرَفَ وَلَمْ يَقُلْ شَيْئًا، فَأَنْزَلَ اللَّهُ عُذْرَهَا ـ قَالَتْ ـ بِحَمْدِ اللَّهِ لاَ بِحَمْدِ أَحَدٍ وَلاَ بِحَمْدِكَ.
Мусо ибн Исмоил бизга айтди, Абу Авона бизга айтди, у Ҳусайндан, у Абу Воилдан: Масруқ ибн ал-Аждаъ менга айтди, деди: Умму Рувмон — у Оиша розияллаҳу анҳонинг онаси — менга айтди: Мен ва Оиша ўтирганимизда, Ансордан бир аёл кириб келди ва деди: «Аллаҳ фалончини шундай-шундай қилсин!» Умму Рувмон деди: «Нима бўлди?» У деди: «Ўғлим шу гапни гапирганлар орасида эди.» У деди: «Нима гап у?» У деди: «Шундай-шундай.» Оиша деди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам эшитдими?» У деди: «Ҳа.» «Абу Бакр ҳам?» У деди: «Ҳа.» Шунда Оиша ҳушидан кетиб йиқилди, қалтираб иситма билан ўзига келди. Мен устига кийимларини ташлаб, уни ёпдим. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам келиб деди: «Бунга нима бўлди?» Мен: «Эй Расулуллаҳ, уни қалтироқ билан иситма тутиб қолди» дедим. У деди: «Эҳтимол, бир гап гапирилгани учундир.» У деди: «Ҳа.» Оиша ўтириб деди: «Валлаҳи, агар қасам ичсам ҳам менга ишонмайсизлар, агар (узр) айтсам ҳам мени узрли кўрмайсизлар. Менинг ва сизларнинг мисолингиз Яъқуб ва ўғилларига ўхшайди: «Сиз айтаётган нарсада Аллаҳдан ёрдам сўралади.» У (Набий) қайтиб кетди, ҳеч нарса демади. Шунда Аллаҳ унинг узрини (поклигини) нозил қилди. У деди: «Аллаҳга ҳамд билан, бировнинг ҳамди билан эмас, сенинг ҳамдинг билан ҳам эмас.»