حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلاَمٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ فُضَيْلٍ، حَدَّثَنَا حُصَيْنٌ، عَنْ شَقِيقٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، قَالَ سَأَلْتُ أُمَّ رُومَانَ، وَهْىَ أُمُّ عَائِشَةَ، عَمَّا قِيلَ فِيهَا مَا قِيلَ قَالَتْ بَيْنَمَا أَنَا مَعَ عَائِشَةَ جَالِسَتَانِ، إِذْ وَلَجَتْ عَلَيْنَا امْرَأَةٌ مِنَ الأَنْصَارِ، وَهْىَ تَقُولُ فَعَلَ اللَّهُ بِفُلاَنٍ وَفَعَلَ. قَالَتْ فَقُلْتُ لِمَ قَالَتْ إِنَّهُ نَمَا ذِكْرَ الْحَدِيثِ. فَقَالَتْ عَائِشَةُ أَىُّ حَدِيثٍ فَأَخْبَرَتْهَا. قَالَتْ فَسَمِعَهُ أَبُو بَكْرٍ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ نَعَمْ. فَخَرَّتْ مَغْشِيًّا عَلَيْهَا، فَمَا أَفَاقَتْ إِلاَّ وَعَلَيْهَا حُمَّى بِنَافِضٍ، فَجَاءَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَا لِهَذِهِ ". قُلْتُ حُمَّى أَخَذَتْهَا مِنْ أَجْلِ حَدِيثٍ تُحُدِّثَ بِهِ، فَقَعَدَتْ فَقَالَتْ وَاللَّهِ لَئِنْ حَلَفْتُ لاَ تُصَدِّقُونِي، وَلَئِنِ اعْتَذَرْتُ لاَ تَعْذِرُونِي، فَمَثَلِي وَمَثَلُكُمْ كَمَثَلِ يَعْقُوبَ وَبَنِيهِ، فَاللَّهُ الْمُسْتَعَانُ عَلَى مَا تَصِفُونَ. فَانْصَرَفَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَأَنْزَلَ اللَّهُ مَا أَنْزَلَ، فَأَخْبَرَهَا فَقَالَتْ بِحَمْدِ اللَّهِ لاَ بِحَمْدِ أَحَدٍ.
Муҳаммад ибн Салом бизга айтди, Ибн Фузайл бизга хабар берди, Ҳусайн бизга айтди, Шақиқдан, Масруқдан, у деди: Мен Умм Румондан — у Оишанинг онаси — у ҳақида (Оиша ҳақида ифк воқеасида) айтилган нарсалар ҳақида сўрадим. У деди: Мен Оиша билан ўтирган эдик, бирдан бизнинг олдимизга ансордан бир аёл кирди ва: «Аллаҳ фалончини (жазоласин) қилсин», дер эди. Мен: «Нега?», дедим. У: «У (ифк) ҳадисни тарқатди», деди. Оиша: «Қанақа ҳадис?», деди. У (аёл) унга хабар берди. (Оиша): «Абу Бакр ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам буни эшитдими?», деди. У: «Ҳа», деди. Шунда у (Оиша) ҳушсиз ҳолда йиқилди; фақат уст-бошини қалтиратган иситма (ҳумма) билан ўзига келди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам келди ва: «Бунга нима бўлди?», деди. Мен: «Айтилган бир ҳадис (гап) сабабли уни иситма тутди», дедим. У (Оиша) ўтирди ва: «Аллаҳга қасамки, агар қасам ичсам, мени тасдиқламайсизлар; агар узр айтсам, узримни қабул қилмайсизлар; менинг ва сизларнинг мисолимиз Яъқуб ва унинг ўғиллари мисолигидир. Сизлар (ёлғон) таърифлаётган нарсага қарши Аллаҳдан ёрдам сўрайман», деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам (чиқиб) кетди, сўнг Аллаҳ нозил қилган(оятлар)ни нозил қилди ва у (Набий) унга хабар берди. У: «Аллаҳга ҳамд билан (хурсандман), бирор кишига ҳамд билан эмас», деди.