Юсуф ва биродарлари ҳақидаги оятлар

Payg'ambarlar kitobi · 8 ҳадис

بَابُ قَوْلِ اللَّهِ تَعَالَى: {لَقَدْ كَانَ فِي يُوسُفَ وَإِخْوَتِهِ آيَاتٌ لِلسَّائِلِينَ}

حَدَّثَنِي عُبَيْدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ أَبِي أُسَامَةَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ سُئِلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَنْ أَكْرَمُ النَّاسِ قَالَ ‏"‏ أَتْقَاهُمْ لِلَّهِ ‏"‏‏.‏ قَالُوا لَيْسَ عَنْ هَذَا نَسْأَلُكَ‏.‏ قَالَ ‏"‏ فَأَكْرَمُ النَّاسِ يُوسُفُ نَبِيُّ اللَّهِ ابْنُ نَبِيِّ اللَّهِ ابْنِ نَبِيِّ اللَّهِ ابْنِ خَلِيلِ اللَّهِ ‏"‏‏.‏ قَالُوا لَيْسَ عَنْ هَذَا نَسْأَلُكَ‏.‏ قَالَ ‏"‏ فَعَنْ مَعَادِنِ الْعَرَبِ تَسْأَلُونِي، النَّاسُ مَعَادِنُ خِيَارُهُمْ فِي الْجَاهِلِيَّةِ خِيَارُهُمْ فِي الإِسْلاَمِ إِذَا فَقِهُوا ‏"‏‏.‏ حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ سَلَامٍ أَخْبَرَنَا عَبْدَةُ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنْ سَعِيدٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ عَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِهَذَا

Убайд ибн Исмоил менга айтди, Абу Усомадан, Убайдуллаҳдан, у деди: Саъид ибн Абу Саъид менга хабар берди, Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан: «Одамларнинг энг карамлиси ким?», деб сўралди. У: «Аллаҳга энг тақводори», деди. Улар: «Биз сендан бу ҳақда сўрамаётган эдик», дедилар. У: «Бўлмаса, одамларнинг энг карамлиси — Юсуф, Аллаҳнинг пайғамбари, Аллаҳнинг пайғамбари (Яъқуб)нинг ўғли, Аллаҳнинг пайғамбари (Исъҳоқ)нинг ўғли, Аллаҳнинг халили (Иброҳим)нинг ўғли», деди. Улар: «Биз сендан бу ҳақда сўрамаётган эдик», дедилар. У: «Бўлмаса, арабларнинг маъданлари (асилзодалари) ҳақида сўраяпсизлар(ми)? Одамлар маъданлардир: жоҳилиятда уларнинг яхшилари Исломда ҳам яхшиларидир — агар (дийнни) чуқур билсалар (фақиҳ бўлсалар)», деди.

حَدَّثَنَا بَدَلُ بْنُ الْمُحَبَّرِ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ سَمِعْتُ عُرْوَةَ بْنَ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ لَهَا ‏"‏ مُرِي أَبَا بَكْرٍ يُصَلِّي بِالنَّاسِ ‏"‏‏.‏ قَالَتْ إِنَّهُ رَجُلٌ أَسِيفٌ، مَتَى يَقُمْ مَقَامَكَ رَقَّ‏.‏ فَعَادَ فَعَادَتْ، قَالَ شُعْبَةُ فَقَالَ فِي الثَّالِثَةِ أَوِ الرَّابِعَةِ ‏"‏ إِنَّكُنَّ صَوَاحِبُ يُوسُفَ، مُرُوا أَبَا بَكْرٍ ‏"‏‏.‏

Бадал ибнул-Муҳаббар бизга айтди, Шуъба бизга хабар берди, Саъд ибн Иброҳимдан, у деди: Урва ибн Зубайрни эшитдим, Оиша розияллаҳу анҳодан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Абу Бакрга буюр, одамларга намоз ўқисин», деди. У: «У юмшоқдил (тез таъсирланувчи) киши, сенинг ўрнингда турса, (йиғидан) бўғилиб қолади», деди. У (Набий) такрорлади, у (Оиша) ҳам такрорлади. Шуъба деди: У учинчи ёки тўртинчи марта: «Сизлар Юсуфнинг соҳибаларисизлар (кўнгилда бошқа, тилда бошқа); Абу Бакрга буюринглар», деди.

حَدَّثَنَا الرَّبِيعُ بْنُ يَحْيَى الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا زَائِدَةُ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ بْنِ أَبِي مُوسَى، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ مَرِضَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏"‏ مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ ‏"‏‏.‏ فَقَالَتْ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ رَجُلٌ‏.‏ فَقَالَ مِثْلَهُ فَقَالَتْ مِثْلَهُ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ مُرُوهُ فَإِنَّكُنَّ صَوَاحِبُ يُوسُفَ ‏"‏‏.‏ فَأَمَّ أَبُو بَكْرٍ فِي حَيَاةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم‏.‏ فَقَالَ حُسَيْنٌ عَنْ زَائِدَةَ رَجُلٌ رَقِيقٌ‏.‏

Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ибн Асмо — Жувайриянинг жияни — бизга айтди, Жувайрия ибн Асмо бизга айтди, Моликдан, Зуҳрийдан, Саъид ибнул-Мусайяб ва Абу Убайд унга Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан хабар бердилар, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Аллаҳ Лутга раҳм қилсин, у ҳақиқатда қаттиқ (мустаҳкам) бир рукнга (суянчга) паноҳ тилар эди. Агар мен Юсуф турган муддат қадар зиндонда турганимда, даъват этувчига (чиқишга) жавоб берар эдим». (Бунда у: ‹...Юсуф турган(қадар) зиндонда турганимда, сўнг даъват этувчи менга келса, албатта унга жавоб берар эдим›, деди).

حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ اللَّهُمَّ أَنْجِ عَيَّاشَ بْنَ أَبِي رَبِيعَةَ، اللَّهُمَّ أَنْجِ سَلَمَةَ بْنَ هِشَامٍ، اللَّهُمَّ أَنْجِ الْوَلِيدَ بْنَ الْوَلِيدِ اللَّهُمَّ أَنْجِ الْمُسْتَضْعَفِينَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ، اللَّهُمَّ اشْدُدْ وَطْأَتَكَ عَلَى مُضَرَ، اللَّهُمَّ اجْعَلْهَا سِنِينَ كَسِنِي يُوسُفَ ‏"‏‏.‏

Абул-Ямон бизга айтди, Шуъайб бизга хабар берди, Абуз-Зинод бизга айтди, Аъраждан, Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Аллаҳим, Айёш ибн Абу Робиани қутқар; Аллаҳим, Салама ибн Ҳишомни қутқар; Аллаҳим, Валид ибн Валидни қутқар; Аллаҳим, мўминлардан заиф саналганларни қутқар; Аллаҳим, Музар устига зарбангни қаттиқ қил; Аллаҳим, уни Юсуф (давридаги қаҳатчилик) йилларидек йиллар қил».

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ أَسْمَاءَ ابْنِ أَخِي جُوَيْرِيَةَ حَدَّثَنَا جُوَيْرِيَةُ بْنُ أَسْمَاءَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَنَّ سَعِيدَ بْنَ الْمُسَيَّبِ، وَأَبَا، عُبَيْدٍ أَخْبَرَاهُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ يَرْحَمُ اللَّهُ لُوطًا، لَقَدْ كَانَ يَأْوِي إِلَى رُكْنٍ شَدِيدٍ، وَلَوْ لَبِثْتُ فِي السِّجْنِ مَا لَبِثَ يُوسُفُ ثُمَّ أَتَانِي الدَّاعِي لأَجَبْتُهُ ‏"‏‏.‏

Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ибн Асмо, Жувайриянинг жияни, бизга айтди, Жувайрия ибн Асмо бизга айтди, Моликдан, Зуҳрийдан, Саъид ибнул-Мусайяб ва Абу Убайд унга Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан хабар бердилар, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Аллаҳ Лутга раҳм қилсин, у ҳақиқатда қаттиқ (мустаҳкам) бир рукнга (суянчга) паноҳ тилар эди. Агар мен Юсуф турган муддат қадар зиндонда турганимда, даъват этувчига (чиқишга) жавоб берар эдим».

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلاَمٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ فُضَيْلٍ، حَدَّثَنَا حُصَيْنٌ، عَنْ شَقِيقٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، قَالَ سَأَلْتُ أُمَّ رُومَانَ، وَهْىَ أُمُّ عَائِشَةَ، عَمَّا قِيلَ فِيهَا مَا قِيلَ قَالَتْ بَيْنَمَا أَنَا مَعَ عَائِشَةَ جَالِسَتَانِ، إِذْ وَلَجَتْ عَلَيْنَا امْرَأَةٌ مِنَ الأَنْصَارِ، وَهْىَ تَقُولُ فَعَلَ اللَّهُ بِفُلاَنٍ وَفَعَلَ‏.‏ قَالَتْ فَقُلْتُ لِمَ قَالَتْ إِنَّهُ نَمَا ذِكْرَ الْحَدِيثِ‏.‏ فَقَالَتْ عَائِشَةُ أَىُّ حَدِيثٍ فَأَخْبَرَتْهَا‏.‏ قَالَتْ فَسَمِعَهُ أَبُو بَكْرٍ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ نَعَمْ‏.‏ فَخَرَّتْ مَغْشِيًّا عَلَيْهَا، فَمَا أَفَاقَتْ إِلاَّ وَعَلَيْهَا حُمَّى بِنَافِضٍ، فَجَاءَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏ "‏ مَا لِهَذِهِ ‏"‏‏.‏ قُلْتُ حُمَّى أَخَذَتْهَا مِنْ أَجْلِ حَدِيثٍ تُحُدِّثَ بِهِ، فَقَعَدَتْ فَقَالَتْ وَاللَّهِ لَئِنْ حَلَفْتُ لاَ تُصَدِّقُونِي، وَلَئِنِ اعْتَذَرْتُ لاَ تَعْذِرُونِي، فَمَثَلِي وَمَثَلُكُمْ كَمَثَلِ يَعْقُوبَ وَبَنِيهِ، فَاللَّهُ الْمُسْتَعَانُ عَلَى مَا تَصِفُونَ‏.‏ فَانْصَرَفَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَأَنْزَلَ اللَّهُ مَا أَنْزَلَ، فَأَخْبَرَهَا فَقَالَتْ بِحَمْدِ اللَّهِ لاَ بِحَمْدِ أَحَدٍ‏.‏

Муҳаммад ибн Салом бизга айтди, Ибн Фузайл бизга хабар берди, Ҳусайн бизга айтди, Шақиқдан, Масруқдан, у деди: Мен Умм Румондан — у Оишанинг онаси — у ҳақида (Оиша ҳақида ифк воқеасида) айтилган нарсалар ҳақида сўрадим. У деди: Мен Оиша билан ўтирган эдик, бирдан бизнинг олдимизга ансордан бир аёл кирди ва: «Аллаҳ фалончини (жазоласин) қилсин», дер эди. Мен: «Нега?», дедим. У: «У (ифк) ҳадисни тарқатди», деди. Оиша: «Қанақа ҳадис?», деди. У (аёл) унга хабар берди. (Оиша): «Абу Бакр ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам буни эшитдими?», деди. У: «Ҳа», деди. Шунда у (Оиша) ҳушсиз ҳолда йиқилди; фақат уст-бошини қалтиратган иситма (ҳумма) билан ўзига келди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам келди ва: «Бунга нима бўлди?», деди. Мен: «Айтилган бир ҳадис (гап) сабабли уни иситма тутди», дедим. У (Оиша) ўтирди ва: «Аллаҳга қасамки, агар қасам ичсам, мени тасдиқламайсизлар; агар узр айтсам, узримни қабул қилмайсизлар; менинг ва сизларнинг мисолимиз Яъқуб ва унинг ўғиллари мисолигидир. Сизлар (ёлғон) таърифлаётган нарсага қарши Аллаҳдан ёрдам сўрайман», деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам (чиқиб) кетди, сўнг Аллаҳ нозил қилган(оятлар)ни нозил қилди ва у (Набий) унга хабар берди. У: «Аллаҳга ҳамд билан (хурсандман), бирор кишига ҳамд билан эмас», деди.

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ، أَنَّهُ سَأَلَ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَرَأَيْتِ قَوْلَهُ ‏{‏حَتَّى إِذَا اسْتَيْأَسَ الرُّسُلُ وَظَنُّوا أَنَّهُمْ قَدْ كُذِّبُوا‏}‏ أَوْ كُذِبُوا‏.‏ قَالَتْ بَلْ كَذَّبَهُمْ قَوْمُهُمْ‏.‏ فَقُلْتُ وَاللَّهِ لَقَدِ اسْتَيْقَنُوا أَنَّ قَوْمَهُمْ كَذَّبُوهُمْ وَمَا هُوَ بِالظَّنِّ‏.‏ فَقَالَتْ يَا عُرَيَّةُ، لَقَدِ اسْتَيْقَنُوا بِذَلِكَ‏.‏ قُلْتُ فَلَعَلَّهَا أَوْ كُذِبُوا‏.‏ قَالَتْ مَعَاذَ اللَّهِ، لَمْ تَكُنِ الرُّسُلُ تَظُنُّ ذَلِكَ بِرَبِّهَا وَأَمَّا هَذِهِ الآيَةُ قَالَتْ هُمْ أَتْبَاعُ الرُّسُلِ الَّذِينَ آمَنُوا بِرَبِّهِمْ وَصَدَّقُوهُمْ، وَطَالَ عَلَيْهِمُ الْبَلاَءُ، وَاسْتَأْخَرَ عَنْهُمُ النَّصْرُ حَتَّى إِذَا اسْتَيْأَسَتْ مِمَّنْ كَذَّبَهُمْ مِنْ قَوْمِهِمْ، وَظَنُّوا أَنَّ أَتْبَاعَهُمْ كَذَّبُوهُمْ جَاءَهُمْ نَصْرُ اللَّهِ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ ‏{‏اسْتَيْأَسُوا‏}‏ افْتَعَلُوا مِنْ يَئِسْتُ‏.‏ ‏{‏مِنْهُ‏}‏ مِنْ يُوسُفَ‏.‏ ‏{‏لاَ تَيْأَسُوا مِنْ رَوْحِ اللَّهِ‏}‏ مَعْنَاهُ الرَّجَاءُ‏.‏

Яҳё ибн Букайр бизга айтди, Лайс бизга айтди, Уқайлдан, Ибн Шиҳобдан, у деди: Урва менга хабар бердики, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хотини Оиша розияллаҳу анҳодан сўради: «Унинг (Аллаҳнинг): ‹...токи пайғамбарлар (қавмидан) ноумид бўлиб, улар (қавмлари) ёлғонга чиқарилдик деб ўйлаганларида...› ёки ‹кузибу (ёлғонга чиқарилди)› деган сўзи ҳақида (нима дейсан)?». У: «Балки уларнинг қавми уларни ёлғонга чиқарди (каззаба)», деди. Мен: «Аллаҳга қасамки, улар қавмлари ўзларини ёлғонга чиқарганига аниқ ишонган эдилар-ку, бу (оддий) гумон эмас», дедим. У: «Эй Урайя (кичик Урва), улар бунга аниқ ишонган эдилар», деди. Мен: «Бўлмаса, балки у ‹кузибу (ёлғонга чиқарилди деб ўйладилар)›дир (яъни пайғамбарлар)», дедим. У: «Аллаҳдан паноҳ! Пайғамбарлар буни Рабблари ҳақида ҳеч ўйламаган. Бу оятга келсак: улар пайғамбарларнинг издошларики, Раббларига иймон келтирган ва уларни тасдиқлаган; уларга бало узайди, нусрат кечикди, токи уларни ёлғонга чиқарган қавмларидан ноумид бўлдилар ва ўз издошларини (ҳам) ўзларини ёлғонга чиқарди деб ўйлаганларида, уларга Аллаҳнинг нусрати келди», деди. Абу Абдуллаҳ деди: «Истайъасу» — «яисту (ноумид бўлдим)»дан «ифтаалу» (вазнида); «минҳу» — Юсуфдан; «Аллаҳнинг раҳмати (равҳ)дан ноумид бўлманг» — маъноси умид (дегани).

أَخْبَرَنِي عَبْدَةُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ الْكَرِيمُ ابْنُ الْكَرِيمِ ابْنِ الْكَرِيمِ ابْنِ الْكَرِيمِ يُوسُفُ بْنُ يَعْقُوبَ بْنِ إِسْحَاقَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ عَلَيْهِمِ السَّلاَمُ ‏"‏‏.‏

Абда менга хабар берди, Абдуссамад бизга айтди, Абдураҳмондан, отасидан, Ибн Умар розияллаҳу анҳумодан, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, у деди: «Карам (шараф) эгаси, карам эгасининг ўғли, карам эгасининг ўғли, карам эгасининг ўғли — Юсуф ибн Яъқуб ибн Исъҳоқ ибн Иброҳим алайҳимуссалом».