حَدَّثَنِي عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، قَالَ دَخَلْتُ أَنَا وَعُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ الْمَسْجِدَ، فَإِذَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ جَالِسٌ إِلَى حُجْرَةِ عَائِشَةَ ثُمَّ قَالَ كَمِ اعْتَمَرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَرْبَعًا {إِحْدَاهُنَّ فِي رَجَبٍ} ثُمَّ سَمِعْنَا اسْتِنَانَ، عَائِشَةَ قَالَ عُرْوَةُ يَا أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ أَلاَ تَسْمَعِينَ مَا يَقُولُ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ إِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم اعْتَمَرَ أَرْبَعَ عُمَرٍ. فَقَالَتْ مَا اعْتَمَرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عُمْرَةً إِلاَّ وَهْوَ شَاهِدُهُ، وَمَا اعْتَمَرَ فِي رَجَبٍ قَطُّ.
Усмон ибн Абу Шайба менга айтди, Жарир бизга айтди, у Мансурдан, у Мужоҳиддан: У айтди: Мен ва Урва ибн аз-Зубайр масжидга кирдик. Қарасак, Абдуллаҳ ибн Умар розияллаҳу анҳумо Оишанинг ҳужраси ёнида ўтирган эди. Сўнг (Урва) деди: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам неча марта умра қилди?» У деди: «Тўрт марта, бири Ражабда.» Кейин биз Оишанинг мисвок ишқалаётган (тиш тозалаётган) овозини эшитдик. Урва деди: «Эй мўминлар онаси, Абу Абдурраҳмон (Ибн Умар) нима деяётганини эшитмаяпсизми? У Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам тўрт умра қилган деяпти.» У деди: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳеч бир умра қилмадики, у (Ибн Умар) унда ҳозир бўлмаган бўлсин. У ҳеч қачон Ражабда умра қилмаган.»