وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، قَالَ دَخَلْتُ أَنَا وَعُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ الْمَسْجِدَ، فَإِذَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ جَالِسٌ إِلَى حُجْرَةِ عَائِشَةَ وَالنَّاسُ يُصَلُّونَ الضُّحَى فِي الْمَسْجِدِ فَسَأَلْنَاهُ عَنْ صَلاَتِهِمْ فَقَالَ بِدْعَةٌ . فَقَالَ لَهُ عُرْوَةُ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ كَمِ اعْتَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَرْبَعَ عُمَرٍ إِحْدَاهُنَّ فِي رَجَبٍ . فَكَرِهْنَا أَنْ نُكَذِّبَهُ وَنَرُدَّ عَلَيْهِ وَسَمِعْنَا اسْتِنَانَ عَائِشَةَ فِي الْحُجْرَةِ . فَقَالَ عُرْوَةُ أَلاَ تَسْمَعِينَ يَا أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ إِلَى مَا يَقُولُ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ فَقَالَتْ وَمَا يَقُولُ قَالَ يَقُولُ اعْتَمَرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَرْبَعَ عُمَرٍ إِحْدَاهُنَّ فِي رَجَبٍ . فَقَالَتْ يَرْحَمُ اللَّهُ أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ مَا اعْتَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلاَّ وَهُوَ مَعَهُ وَمَا اعْتَمَرَ فِي رَجَبٍ قَطُّ .
Ва бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Жарир Мансурдан, у Мужоҳиддан хабар берди, у деди: Мен ва Урва ибн аз-Зубайр масжидга кирдик, қарасак, Абдуллаҳ ибн Умар Оишанинг ҳужраси ёнида ўтирибди, одамлар эса масжидда Зуҳо (чошт) намозини ўқияптилар. Биз ундан уларнинг намози ҳақида сўрадик. У: «Бидъат» деди. Урва унга: «Эй Абу Абдурраҳмон, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) неча марта умра қилди?» деди. У: «Тўрт марта умра, улардан бири Ражабда» деди. Биз уни ёлғончига чиқариб, унга раддия беришни ёқтирмадик; шу пайт Оишанинг ҳужрада тиш тозалаётганини эшитдик. Урва: «Эй мўминлар онаси, Абу Абдурраҳмон нима деяётганини эшитяпсизми?» деди. У: «Нима деяпти?» деди. (Урва): «У: ‹Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тўрт марта умра қилди, улардан бири Ражабда›, деяпти» деди. У: «Аллаҳ Абу Абдурраҳмонга раҳм қилсин; Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳеч бир умра қилмаганки, у (Ибн Умар) у билан бирга бўлмасин ва у ҳеч қачон Ражабда умра қилмаган» деди.