حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ هِشَامٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ، وَأُمَّ سَلَمَةَ ذَكَرَتَا كَنِيسَةً رَأَيْنَهَا بِالْحَبَشَةِ فِيهَا تَصَاوِيرُ، فَذَكَرَتَا لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " إِنَّ أُولَئِكَ إِذَا كَانَ فِيهِمُ الرَّجُلُ الصَّالِحُ فَمَاتَ بَنَوْا عَلَى قَبْرِهِ مَسْجِدًا، وَصَوَّرُوا فِيهِ تِلْكَ الصُّوَرَ، فَأُولَئِكَ شِرَارُ الْخَلْقِ عِنْدَ اللَّهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ".
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё, Ҳишомдан ривоят қилди, у деди: менга отам, Оишадан хабар бердики, Умму Ҳабиба ва Умму Салама Ҳабашада (Эфиопияда) кўрган бир черков ҳақида — унинг ичида сувратлар бор эди — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га сўзлаб бердилар. У: «Албатта, анавилар — уларда бирор солиҳ киши бўлиб, вафот этса, қабри устига масжид қурар ва унда ўша сувратларни чизар эдилар. Мана шулар — қиёмат куни Аллаҳ ҳузурида яратиқларнинг энг ёмонларидир,» дедилар.