أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ، وَأُمَّ سَلَمَةَ ذَكَرَتَا كَنِيسَةً رَأَتَاهَا بِالْحَبَشَةِ فِيهَا تَصَاوِيرُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ أُولَئِكَ إِذَا كَانَ فِيهِمُ الرَّجُلُ الصَّالِحُ فَمَاتَ بَنَوْا عَلَى قَبْرِهِ مَسْجِدًا وَصَوَّرُوا تِيكَ الصُّوَرَ أُولَئِكَ شِرَارُ الْخَلْقِ عِنْدَ اللَّهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ " .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ибн Урва ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у Оишадан (розияллаҳу анҳо) (ривоят қилдики), Умм Ҳабиба ва Умм Салама Ҳабашада (Эфиопияда) кўрган, ичида суратлар бўлган бир черковни зикр қилдилар. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта ўшалар, агар орасида бир солиҳ киши бўлиб, у вафот этса, қабри устига масжид қурар ва ўша суратларни чизар эдилар. Ўшалар Қиёмат кунида Аллаҳ ҳузурида халойиқнинг энг ёмонларидир,» дедилар.