حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ سَافَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي رَمَضَانَ، فَصَامَ حَتَّى بَلَغَ عُسْفَانَ، ثُمَّ دَعَا بِإِنَاءٍ مِنْ مَاءٍ فَشَرِبَ نَهَارًا، لِيُرِيَهُ النَّاسَ، فَأَفْطَرَ حَتَّى قَدِمَ مَكَّةَ. قَالَ وَكَانَ ابْنُ عَبَّاسٍ يَقُولُ صَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي السَّفَرِ وَأَفْطَرَ، فَمَنْ شَاءَ صَامَ، وَمَنْ شَاءَ أَفْطَرَ.
Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди, Жарир бизга айтди, у Мансурдан, у Мужоҳиддан, у Товусдан, у Ибн Аббосдан: У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Рамазонда сафар қилди, рўза тутди, то Усфонга етгунча. Кейин бир идиш сув сўраб, кундузи ичди, одамларга кўрсатиш учун. У ифтор қилди, то Маккага келгунча. У айтди: Ибн Аббос айтарди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам сафарда рўза ҳам тутди, ифтор ҳам қилди. Ким хоҳласа рўза тутсин, ким хоҳласа ифтор қилсин.