حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ عَنْ أُمِّ الْفَضْلِ بِنْتِ الْحَارِثِ، قَالَتْ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الْمَغْرِبِ بِ ـ {الْمُرْسَلاَتِ عُرْفًا} ثُمَّ مَا صَلَّى لَنَا بَعْدَهَا حَتَّى قَبَضَهُ اللَّهُ.
Яҳё ибн Букайр бизға айтди, Лайс бизға айтди, у Уқайлдан, у Ибн Шиҳобдан, у Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳдан, у Абдуллаҳ ибн Аббос розияллаҳу анҳумодан, у Уммул-Фадл бинт ал-Ҳорисдан: У айтди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни шом (намозида) «Вал-мурсалати урфан» (сурасини) ўқиганини эшитдим. Кейин у бизга ундан кейин (бошқа шомда) намоз ўқимади, то Аллаҳ уни вафот эттиргунча.