حَدَّثَنَا الصَّلْتُ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ هِلاَلٍ الْوَزَّانِ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي مَرَضِهِ الَّذِي لَمْ يَقُمْ مِنْهُ " لَعَنَ اللَّهُ الْيَهُودَ، اتَّخَذُوا قُبُورَ أَنْبِيَائِهِمْ مَسَاجِدَ ". قَالَتْ عَائِشَةُ لَوْلاَ ذَلِكَ لأُبْرِزَ قَبْرُهُ. خَشِيَ أَنْ يُتَّخَذَ مَسْجِدًا.
ас-Салт ибн Муҳаммад бизға айтди, Абу Авона бизға айтди, у Ҳилол ал-Ваззондан, у Урва ибн аз-Зубайрдан, у Оиша розияллаҳу анҳодан: У айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўзидан турмаган (охирги) касаллигида деди: «Аллаҳ яҳудийларни лаънат қилди, улар набийларининг қабрларини масжид қилиб олдилар.» Оиша айтди: «Агар шу (хавф) бўлмаганида, унинг қабри (очиқ) ошкора қилинарди, лекин у (қабри) масжид қилиниб олинишидан қўрқди.»