حَدَّثَنَا مُعَلَّى بْنُ أَسَدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُخْتَارٍ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ عَبَّادِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، أَنَّ عَائِشَةَ، أَخْبَرَتْهُ أَنَّهَا، سَمِعَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَأَصْغَتْ إِلَيْهِ قَبْلَ أَنْ يَمُوتَ، وَهْوَ مُسْنِدٌ إِلَىَّ ظَهْرَهُ يَقُولُ " اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي وَارْحَمْنِي، وَأَلْحِقْنِي بِالرَّفِيقِ ".
Муалла ибн Асад бизға айтди, Абдулазиз ибн Мухтор бизға айтди, Ҳишом ибн Урва бизға айтди, у Аббод ибн Абдуллаҳ ибн аз-Зубайрдан: Оиша унга хабар бердики, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни — вафот этишидан олдин унга қулоқ солган ҳолда — эшитди, у менинг орқамга суянган ҳолда: «Аллаҳумма, мени мағфират қил, менга раҳм қил ва мени (энг олий) дўстга қўш» дерди.