حَدَّثَنَا عَيَّاشُ بْنُ الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّهُ قَرَأَ {فِدْيَةٌ طَعَامُ مَسَاكِينَ} قَالَ هِيَ مَنْسُوخَةٌ.
Айёш ибн ал-Валид бизга айтди, Абдулаъло бизға айтди, Убайдуллаҳ бизға айтди, у Нофиъдан, у Ибн Умар розияллаҳу анҳумодан: У «фидятун таъаму масакин (фидя — мискинларга таом)» деб ўқиди ва деди: «У мансухдир (бекор қилинган).»