حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا بَكْرُ بْنُ مُضَرَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ بُكَيْرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الأَشَجِّ، عَنْ يَزِيدَ، مَوْلَى سَلَمَةَ بْنِ الأَكْوَعِ عَنْ سَلَمَةَ بْنِ الأَكْوَعِ، قَالَ لَمَّا نَزَلَتْ : (وَعَلَى الَّذِينَ يُطِيقُونَهُ فِدْيَةٌ طَعَامُ مِسْكِينٍ ) كَانَ مَنْ أَرَادَ مِنَّا أَنْ يُفْطِرَ وَيَفْتَدِيَ حَتَّى نَزَلَتِ الآيَةُ الَّتِي بَعْدَهَا فَنَسَخَتْهَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ . وَيَزِيدُ هُوَ ابْنُ أَبِي عُبَيْدٍ مَوْلَى سَلَمَةَ بْنِ الأَكْوَعِ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Бакр ибн Музар ривоят қилди, у Амр ибн ал-Ҳорисдан, у Букайр ибн Абдуллаҳ ибн ал-Ашажждан, у Салама ибн ал-Акваънинг озоди (мавлоси) Язиддан, у Салама ибн ал-Акваъдан (ривоят қилдики), у деди: «(Ушбу оят:) «Унга (рўзага) қийналиб тоқат қиладиганлар зиммасига бир мискинга таом (бериш) фидя бўлади,» (Бақара сураси, 184) нозил бўлгач, биздан ким рўзасини очиб фидя бермоқчи бўлса, (шундай қила оларди,) токи ундан кейинги оят нозил бўлиб, уни насх қилгунча.» Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳасан саҳиҳ ғариб ҳадисдир. Язид — у Салама ибн ал-Акваънинг озоди (мавлоси) ибн Абу Убайддир.