Саҳиҳул Бухорий — 4725-ҳадис

Пайғамбарнинг Қуръан тафсири · Мусо икки денгиз қўшилган жойга етгунча

4725-ҳадисСаҳиҳул Бухорий · Пайғамбарнинг Қуръан тафсири

حَدَّثَنَا الْحُمَيْدِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ جُبَيْرٍ، قَالَ قُلْتُ لاِبْنِ عَبَّاسٍ إِنَّ نَوْفًا الْبَكَالِيَّ يَزْعُمُ أَنَّ مُوسَى صَاحِبَ الْخَضِرِ لَيْسَ هُوَ مُوسَى صَاحِبَ بَنِي إِسْرَائِيلَ‏.‏ فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ كَذَبَ عَدُوُّ اللَّهِ حَدَّثَنِي أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏"‏ إِنَّ مُوسَى قَامَ خَطِيبًا فِي بَنِي إِسْرَائِيلَ فَسُئِلَ أَىُّ النَّاسِ أَعْلَمُ فَقَالَ أَنَا فَعَتَبَ اللَّهُ عَلَيْهِ، إِذْ لَمْ يَرُدَّ الْعِلْمَ إِلَيْهِ فَأَوْحَى اللَّهُ إِلَيْهِ إِنَّ لِي عَبْدًا بِمَجْمَعِ الْبَحْرَيْنِ، هُوَ أَعْلَمُ مِنْكَ قَالَ مُوسَى يَا رَبِّ فَكَيْفَ لِي بِهِ قَالَ تَأْخُذُ مَعَكَ حُوتًا فَتَجْعَلُهُ فِي مِكْتَلٍ، فَحَيْثُمَا فَقَدْتَ الْحُوتَ فَهْوَ ثَمَّ، فَأَخَذَ حُوتًا فَجَعَلَهُ فِي مِكْتَلٍ ثُمَّ انْطَلَقَ، وَانْطَلَقَ مَعَهُ بِفَتَاهُ يُوشَعَ بْنِ نُونٍ، حَتَّى إِذَا أَتَيَا الصَّخْرَةَ وَضَعَا رُءُوسَهُمَا فَنَامَا، وَاضْطَرَبَ الْحُوتُ فِي الْمِكْتَلِ، فَخَرَجَ مِنْهُ، فَسَقَطَ فِي الْبَحْرِ فَاتَّخَذَ سَبِيلَهُ فِي الْبَحْرِ سَرَبًا، وَأَمْسَكَ اللَّهُ عَنِ الْحُوتِ جِرْيَةَ الْمَاءِ فَصَارَ عَلَيْهِ مِثْلَ الطَّاقِ فَلَمَّا اسْتَيْقَظَ، نَسِيَ صَاحِبُهُ أَنْ يُخْبِرَهُ بِالْحُوتِ، فَانْطَلَقَا بَقِيَّةَ يَوْمِهِمَا وَلَيْلَتَهُمَا، حَتَّى إِذَا كَانَ مِنَ الْغَدِ قَالَ مُوسَى لِفَتَاهُ آتِنَا غَدَاءَنَا لَقَدْ لَقِينَا مِنْ سَفَرِنَا هَذَا نَصَبًا قَالَ وَلَمْ يَجِدْ مُوسَى النَّصَبَ حَتَّى جَاوَزَ الْمَكَانَ الَّذِي أَمَرَ اللَّهُ بِهِ فَقَالَ لَهُ فَتَاهُ أَرَأَيْتَ إِذْ أَوَيْنَا إِلَى الصَّخْرَةِ فَإِنِّي نَسِيتُ الْحُوتَ وَمَا أَنْسَانِيهِ إِلاَّ الشَّيْطَانُ أَنْ أَذْكُرَهُ، وَاتَّخَذَ سَبِيلَهُ فِي الْبَحْرِ عَجَبًا قَالَ فَكَانَ لِلْحُوتِ سَرَبًا وَلِمُوسَى وَلِفَتَاهُ عَجَبًا فَقَالَ مُوسَى ذَلِكَ مَا كُنَّا نَبْغِي فَارْتَدَّا عَلَى آثَارِهِمَا قَصَصًا قَالَ رَجَعَا يَقُصَّانِ آثَارَهُمَا حَتَّى انْتَهَيَا إِلَى الصَّخْرَةِ، فَإِذَا رَجُلٌ مُسَجًّى ثَوْبًا، فَسَلَّمَ عَلَيْهِ مُوسَى‏.‏ فَقَالَ الْخَضِرُ وَأَنَّى بِأَرْضِكَ السَّلاَمُ قَالَ أَنَا مُوسَى‏.‏ قَالَ مُوسَى بَنِي إِسْرَائِيلَ قَالَ نَعَمْ أَتَيْتُكَ لِتُعَلِّمَنِي مِمَّا عُلِّمْتَ رَشَدًا‏.‏ قَالَ إِنَّكَ لَنْ تَسْتَطِيعَ مَعِي صَبْرًا، يَا مُوسَى إِنِّي عَلَى عِلْمٍ مِنْ عِلْمِ اللَّهِ عَلَّمَنِيهِ لاَ تَعْلَمُهُ أَنْتَ وَأَنْتَ عَلَى عِلْمٍ مِنْ عِلْمِ اللَّهِ عَلَّمَكَ اللَّهُ لاَ أَعْلَمُهُ‏.‏ فَقَالَ مُوسَى سَتَجِدُنِي إِنْ شَاءَ اللَّهُ صَابِرًا، وَلاَ أَعْصِي لَكَ أَمْرًا‏.‏ فَقَالَ لَهُ الْخَضِرُ، فَإِنِ اتَّبَعْتَنِي فَلاَ تَسْأَلْنِي عَنْ شَىْءٍ حَتَّى أُحْدِثَ لَكَ مِنْهُ ذِكْرًا، فَانْطَلَقَا يَمْشِيَانِ عَلَى سَاحِلِ الْبَحْرِ، فَمَرَّتْ سَفِينَةٌ فَكَلَّمُوهُمْ أَنْ يَحْمِلُوهُمْ، فَعَرَفُوا الْخَضِرَ، فَحَمَلُوهُ بِغَيْرِ نَوْلٍ فَلَمَّا رَكِبَا فِي السَّفِينَةِ، لَمْ يَفْجَأْ إِلاَّ وَالْخَضِرُ قَدْ قَلَعَ لَوْحًا مِنْ أَلْوَاحِ السَّفِينَةِ بِالْقَدُومِ‏.‏ فَقَالَ لَهُ مُوسَى قَوْمٌ حَمَلُونَا بِغَيْرِ نَوْلٍ، عَمَدْتَ إِلَى سَفِينَتِهِمْ فَخَرَقْتَهَا لِتُغْرِقَ أَهْلَهَا لَقَدْ جِئْتَ شَيْئًا إِمْرًا‏.‏ قَالَ أَلَمْ أَقُلْ إِنَّكَ لَنْ تَسْتَطِيعَ مَعِي صَبْرًا‏.‏ قَالَ لاَ تُؤَاخِذْنِي بِمَا نَسِيتُ وَلاَ تُرْهِقْنِي مِنْ أَمْرِي عُسْرًا ‏"‏‏.‏ قَالَ وَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ وَكَانَتِ الأُولَى مِنْ مُوسَى نِسْيَانًا قَالَ وَجَاءَ عُصْفُورٌ فَوَقَعَ عَلَى حَرْفِ السَّفِينَةِ فَنَقَرَ فِي الْبَحْرِ نَقْرَةً، فَقَالَ لَهُ الْخَضِرُ مَا عِلْمِي وَعِلْمُكَ مِنْ عِلْمِ اللَّهِ إِلاَّ مِثْلُ مَا نَقَصَ هَذَا الْعُصْفُورُ مِنْ هَذَا الْبَحْرِ ثُمَّ خَرَجَا مِنَ السَّفِينَةِ، فَبَيْنَا هُمَا يَمْشِيَانِ عَلَى السَّاحِلِ، إِذْ أَبْصَرَ الْخَضِرُ غُلاَمًا يَلْعَبُ مَعَ الْغِلْمَانِ، فَأَخَذَ الْخَضِرُ رَأْسَهُ بِيَدِهِ فَاقْتَلَعَهُ بِيَدِهِ فَقَتَلَهُ‏.‏ فَقَالَ لَهُ مُوسَى أَقَتَلْتَ نَفْسًا زَاكِيَةً بِغَيْرِ نَفْسٍ لَقَدْ جِئْتَ شَيْئًا نُكْرًا‏.‏ قَالَ أَلَمْ أَقُلْ لَكَ إِنَّكَ لَنْ تَسْتَطِيعَ مَعِي صَبْرًا قَالَ وَهَذَا أَشَدُّ مِنَ الأُولَى، قَالَ إِنْ سَأَلْتُكَ عَنْ شَىْءٍ بَعْدَهَا فَلاَ تُصَاحِبْنِي قَدْ بَلَغْتَ مِنْ لَدُنِّي عُذْرًا فَانْطَلَقَا حَتَّى إِذَا أَتَيَا أَهْلَ قَرْيَةٍ اسْتَطْعَمَا أَهْلَهَا فَأَبَوْا أَنْ يُضَيِّفُوهُمَا فَوَجَدَا فِيهَا جِدَارًا يُرِيدُ أَنْ يَنْقَضَّ ـ قَالَ مَائِلٌ ـ فَقَامَ الْخَضِرُ فَأَقَامَهُ بِيَدِهِ فَقَالَ مُوسَى قَوْمٌ أَتَيْنَاهُمْ فَلَمْ يُطْعِمُونَا، وَلَمْ يُضَيِّفُونَا، لَوْ شِئْتَ لاَتَّخَذْتَ عَلَيْهِ أَجْرًا‏.‏ قَالَ ‏{‏هَذَا فِرَاقُ بَيْنِي وَبَيْنِكَ‏}‏ إِلَى قَوْلِهِ ‏{‏ذَلِكَ تَأْوِيلُ مَا لَمْ تَسْطِعْ عَلَيْهِ صَبْرًا‏}‏‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ وَدِدْنَا أَنَّ مُوسَى كَانَ صَبَرَ حَتَّى يَقُصَّ اللَّهُ عَلَيْنَا مِنْ خَبَرِهِمَا ‏"‏‏.‏ قَالَ سَعِيدُ بْنُ جُبَيْرٍ فَكَانَ ابْنُ عَبَّاسٍ يَقْرَأُ وَكَانَ أَمَامَهُمْ مَلِكٌ يَأْخُذُ كُلَّ سَفِينَةٍ صَالِحَةٍ غَصْبًا، وَكَانَ يَقْرَأُ وَأَمَّا الْغُلاَمُ فَكَانَ كَافِرًا وَكَانَ أَبَوَاهُ مُؤْمِنَيْنِ‏.‏

ал-Ҳумайдий бизга айтди, Суфён бизга айтди, Амр ибн Динор бизга айтди, деди: Менга Саид ибн Жубайр хабар берди, деди: Мен Ибн Аббосга дедим: «Навф ал-Бакалий, Хизрнинг шериги Мусо — Бани Исроилнинг Мусоси эмас, деб даъво қилади.» Ибн Аббос деди: «Аллаҳнинг душмани ёлғон айтди. Менга Убайй ибн Каъб айтди, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни айтаётганини эшитди: «Мусо Бани Исроил ичида хатиб бўлиб турди. Ундан: «Одамларнинг энг билимдони ким?» деб сўралди. У: «Мен» деди. Аллаҳ унга (илмни Ўзига қайтармагани учун) эътироз қилди. Шунда Аллаҳ унга ваҳй қилди: «Менда икки денгиз қўшилган жойда бир банда бор, у сендан билимдонроқ.» Мусо: «Эй Роббим, унга қандай етаман?» деди. (Аллаҳ) деди: «Ўзинг билан бир балиқ олиб, уни саватга сол. Балиқни қаерда йўқотсанг, у (банда) ўша ерда.» У бир балиқ олиб, саватга солди. Кейин йўлга чиқди, у билан хизматкори Юшаъ ибн Нун ҳам чиқди, то улар тошга етганда, бошларини қўйиб ухладилар. Балиқ сават ичида қимирлаб, ундан чиқиб, денгизга тушди, денгизда ўз йўлини туйнук (сув ости йўли) қилиб олди. Аллаҳ балиқдан сувнинг оқимини ушлаб (тўхтатиб) қўйди, шунда у (сув) унинг устида тоқ (гумбаз) каби бўлди. (Мусо) уйғонганида, шериги унга балиқ ҳақида хабар беришни унутди. Улар қолган кун ва кечасини юрдилар, то эртаси куни Мусо хизматкорига: «Тушлигимизни келтир, бу сафаримиздан чарчадик» дегунича. — У айтди: Мусо, Аллаҳ буюрган жойдан ўтиб кетмагунча, чарчашни сезмади. — Хизматкори унга: «Тошга паноҳ тортганимизда (нима бўлганини) кўрдингми? Мен балиқни унутибман, уни эслашни менга фақат шайтон унутдирди. У денгизда ажойиб тарзда ўз йўлини олди» деди. У айтди: У балиқ учун туйнук, Мусо ва хизматкори учун ажойибот эди. Мусо: «Мана биз излаётган ўша» деди ва улар ўз изларини қувиб қайтдилар. — У айтди: Улар изларини қувиб қайтдилар, то тошга етгунча. Қарасалар, бир киши кийимга ўралиб (ётибди). Мусо унга салом берди. Хизр: «Сенинг ерингда салом қаёқдан?» деди. У: «Мен Мусоман» деди. (Хизр): «Бани Исроилнинг Мусосими?» деди. У: «Ҳа. Сен ўргатилган тўғри (илм)дан менга ўргатишинг учун келдим» деди. (Хизр): «Сен мен билан бирга сабр қила олмайсан, эй Мусо. Мен Аллаҳнинг илмидан, У менга ўргатган бир илмдаман, уни сен билмайсан. Сен Аллаҳнинг илмидан, Аллаҳ сенга ўргатган бир илмдасан, уни мен билмайман» деди. Мусо: «Иншааллаҳ, мени сабрли топасан, сенга ҳеч ишда осий бўлмайман» деди. Хизр унга: «Агар менга эргашсанг, мен сенга у ҳақида зикр (тушунтириш) қилмагунча, мендан бирор нарса сўрама» деди. Улар денгиз соҳилида юриб кетдилар. Бир кема ўтди, улар уларни мингаштиришни сўрадилар. Улар Хизрни танидилар ва уни ҳақсиз (бепул) мингаштирдилар. Улар кемага минганларида, бирдан Хизр кеманинг тахталаридан бирини болта билан юлиб олди. Мусо унга: «Бизни ҳақсиз мингаштирган қавм! Сен уларнинг кемасига қасд қилиб, уни тешдинг, аҳлини ғарқ қилиш учун. Сен даҳшатли иш қилдинг!» деди. (Хизр): «Сен мен билан сабр қила олмайсан демадимми?» деди. (Мусо): «Мени унутган нарсам билан айблама, ишимда мени қийинчиликка солувчи (қаттиққўл) бўлма» деди.» Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Мусонинг биринчиси унутиш эди.» У айтди: Бир чумчуқ келиб кема четига қўнди, денгизга бир тумшуғини ташлади. Хизр унга: «Менинг ва сенинг илминг Аллаҳнинг илмидан — бу чумчуқ бу денгиздан камайтиргани кабидир (яъни жуда оз)» деди. Кейин улар кемадан чиқдилар. Соҳилда юриб кетганларида, Хизр болалар билан ўйнаётган бир болани кўрди. Хизр унинг бошини қўли билан ушлаб, уни қўли билан юлиб (узиб) ўлдирди. Мусо унга: «Сен пок (бегуноҳ) бир жонни жон (қасоси)сиз ўлдирдингми? Сен ёмон иш қилдинг!» деди. (Хизр): «Сен мен билан сабр қила олмайсан демадимми?» деди. У айтди: Бу биринчисидан ҳам қаттиқроқ эди. (Мусо): «Агар бундан кейин сендан бирор нарса сўрасам, мен билан ҳамроҳ бўлма. Сен мендан (узр эшитишга) етдинг» деди. Улар юрдилар, то бир қишлоқ аҳлига етганда, ундан таом сўрадилар, лекин улар уларни меҳмон қилишдан бош тортдилар. Унда қуламоқчи бўлиб турган — эгилган — бир деворни топдилар. Хизр туриб уни қўли билан тиклади. Мусо: «Биз келган қавм бизни меҳмон қилмади, бизга таом бермади. Хоҳласанг, бунинг эвазига ҳақ олардинг» деди. (Хизр): «Бу — мен билан сен орасидаги айрилишдир» — «Бу сен сабр қила олмаган нарсаларнинг таъвилидир» сўзигача (деди). Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Биз Мусо сабр қилса, Аллаҳ бизга улар иккисининг хабаридан (кўпроқ) ҳикоя қилишини хоҳлардик.» Саид ибн Жубайр айтди: Ибн Аббос «Уларнинг олдида ҳар бир яхши кемани зўрлик билан оладиган подшо бор эди» деб ўқир эди ва «Болага келсак, у кофир эди, ота-онаси эса мўмин эдилар» деб ўқир эди.

Ўхшаш ҳадислар

Мавзуси яқин ҳадислар — бошқа тўпламлардан ҳам

Саҳиҳул Бухорий, 4727-ҳадисПайғамбарнинг Қуръан тафсири

Навф ал-Бакалий Бани Исроилнинг Мусоси Хизрнинг Мусоси эмас деб даъво қилади. Аллаҳнинг душмани ёлғон айтди. Бизга Убайй ибн Каъб Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан айтди: У деди: «Мусо Бани Исроил ичида хатиб…

Сунани Термизий, 3149-ҳадисТафсир китоби

Навф ал-Биколий Бани Исроилнинг (пешвоси) Мусо ал-Хизрнинг ҳамроҳи бўлган Мусо эмас деб даъво қилмоқда, Аллаҳнинг душмани ёлғон айтибди. Мен Убай ибн Каъбнинг шундай деганини эшитдим: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу…

Саҳиҳул Бухорий, 4726-ҳадисПайғамбарнинг Қуръан тафсири

Мендан сўранглар Эй Абу Аббос — Аллаҳ мени сенга фидо қилсин — Куфада Навф исмли бир қиссахон бор, у (Хизрнинг шериги) Бани Исроилнинг Мусоси эмас деб даъво қилади. Аллаҳнинг душмани ёлғон айтди. Мусо — Аллаҳнинг…

Саҳиҳул Бухорий, 122-ҳадисИлм китоби

Навф ал-Биколий, Мусо (Хизр билан бўлган) Бани Исроилнинг Мусоси эмас, балки бошқа бир Мусо, деб даъво қиляпти, Аллаҳнинг душмани ёлғон айтди. Бизга Убайй ибн Каъб Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят…

Саҳиҳул Бухорий, 78-ҳадисИлм китоби

Мен ва мана шу шеригим Мусонинг ҳамроҳи — унга учрашиш йўлини сўраган киши ҳақида тортишдик. Сен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни унинг ишини эслаб (айтганини) эшитганмисан? Ҳа, мен Набий (соллаллаҳу…

Саҳиҳул Бухорий, 3401-ҳадисПайғамбарлар китоби

Навф Баколий Хизрнинг соҳиби Мусо — Бани Исроил Мусоси эмас, балки бошқа бир Мусо, деб даъво қилаапти Аллаҳнинг душмани ёлғон айтди. Бизга Убайй ибн Каъб Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан айтди: ‹Мусо Бани…