حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، قَالَ هِشَامٌ حَدَّثَنَا عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ كُنْتُ أَغَارُ عَلَى اللاَّتِي وَهَبْنَ أَنْفُسَهُنَّ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَقُولُ أَتَهَبُ الْمَرْأَةُ نَفْسَهَا فَلَمَّا أَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى {تُرْجِئُ مَنْ تَشَاءُ مِنْهُنَّ وَتُؤْوِي إِلَيْكَ مَنْ تَشَاءُ وَمَنِ ابْتَغَيْتَ مِمَّنْ عَزَلْتَ فَلاَ جُنَاحَ عَلَيْكَ} قُلْتُ مَا أُرَى رَبَّكَ إِلاَّ يُسَارِعُ فِي هَوَاكَ.
Закариё ибн Яҳё, Абу Усомадан: Ҳишом айтди: Бизга отасидан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо) айтиб берди: Мен ўзларини Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга ҳадя қилган (тақдим этган) аёлларга рашк қилардим ва: Аёл ўзини ҳадя қиладими? дердим. Аллаҳ таоло «Улардан хоҳлаганингни (кейинга) қолдирасан, хоҳлаганингни ўзингга (яқин) оласан; четлатиб қўйганларингдан бирортасини (яна) истасанг, сенга гуноҳ йўқ» (оятини) нозил қилганда мен: Роббингни фақат сенинг ҳавойи (хоҳишинг)га шошилаётгандек кўраман, дедим.