حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، قَالَ قُلْتُ لِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ أَخْبِرْنِي بِأَشَدِّ، مَا صَنَعَ الْمُشْرِكُونَ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ بَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي بِفِنَاءِ الْكَعْبَةِ، إِذْ أَقْبَلَ عُقْبَةُ بْنُ أَبِي مُعَيْطٍ، فَأَخَذَ بِمَنْكِبِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَلَوَى ثَوْبَهُ فِي عُنُقِهِ فَخَنَقَهُ خَنْقًا شَدِيدًا، فَأَقْبَلَ أَبُو بَكْرٍ فَأَخَذَ بِمَنْكِبِهِ، وَدَفَعَ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَالَ {أَتَقْتُلُونَ رَجُلاً أَنْ يَقُولَ رَبِّيَ اللَّهُ وَقَدْ جَاءَكُمْ بِالْبَيِّنَاتِ مِنْ رَبِّكُمْ}
Али ибн Абдуллаҳ, Валиду ибн Муслимдан, у Авзоийдан: Менга Яҳё ибн Абу Касир айтиб берди: Менга Муҳаммад ибн Иброҳим Таймий айтиб берди: Менга Урва ибн Зубайр айтиб берди: Мен Абдуллаҳ ибн Амр ибн Осга: Менга мушриклар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга қилган энг қаттиқ ишни хабар бер, дедим. У: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Каъба ҳовлисида намоз ўқиб турганларида Уқба ибн Абу Муъайт келиб, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг елкасидан тутди ва тўнини бўйинларига ўраб, қаттиқ бўғди. Шунда Абу Бакр келиб унинг елкасидан тутди ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан (уни) даф қилди ва: «Роббим Аллаҳ деганлиги учун бир кишини ўлдирасизми? Ҳолбуки у сизларга Роббингиздан аниқ ҳужжатлар келтирди» (оятини ўқиб) деди.