حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا حَيْوَةُ، عَنْ أَبِي الأَسْوَدِ، سَمِعَ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُومُ مِنَ اللَّيْلِ حَتَّى تَتَفَطَّرَ قَدَمَاهُ فَقَالَتْ عَائِشَةُ لِمَ تَصْنَعُ هَذَا يَا رَسُولَ اللَّهِ وَقَدْ غَفَرَ اللَّهُ لَكَ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِكَ وَمَا تَأَخَّرَ قَالَ " أَفَلاَ أُحِبُّ أَنْ أَكُونَ عَبْدًا شَكُورًا ". فَلَمَّا كَثُرَ لَحْمُهُ صَلَّى جَالِسًا فَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَرْكَعَ قَامَ، فَقَرَأَ ثُمَّ رَكَعَ.
Ҳасан ибн Абдулазиз, Абдуллаҳ ибн Яҳёдан, у Ҳайвадан, у Абул Асваддан: У Урвани Оишадан (розияллаҳу анҳо) эшитди: Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам кечаси оёқлари ёрилгунча (намозда) тик турардилар. Оиша: Нега бундай қиласиз, эй Расулуллаҳ, Аллаҳ сизнинг олдинги ва кейинги гуноҳларингизни кечирган-ку? деди. У: «Шукр қилувчи банда бўлишни севмайинми?» дедилар. Сўнг гўшти (вазни) кўпайганида ўтириб намоз ўқийдиган, руку қилмоқчи бўлганда эса туриб, қироат қилиб, сўнг руку қиладиган бўлдилар.