حَدَّثَنَا صَدَقَةُ بْنُ الْفَضْلِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ عُيَيْنَةَ، حَدَّثَنَا زِيَادٌ، أَنَّهُ سَمِعَ الْمُغِيرَةَ، يَقُولُ قَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم حَتَّى تَوَرَّمَتْ قَدَمَاهُ فَقِيلَ لَهُ غَفَرَ اللَّهُ لَكَ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِكَ وَمَا تَأَخَّرَ قَالَ " أَفَلاَ أَكُونُ عَبْدًا شَكُورًا ".
Садақа ибнул Фазл, Ибн Уяйнадан, у Зиёддан ривоят қилади: У Муғирани: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам оёқлари шишгунча (намозда) тик турдилар, деганини эшитди. Унга: Аллаҳ сизнинг олдинги ва кейинги гуноҳларингизни кечирган-ку, дейилди. У: «Шукр қилувчи банда бўлмайинми?» дедилар.