حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتِ اشْتَكَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَدَخَلَ عَلَيْهِ نَاسٌ مِنْ أَصْحَابِهِ يَعُودُونَهُ فَصَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَالِسًا فَصَلَّوْا بِصَلاَتِهِ قِيَامًا فَأَشَارَ إِلَيْهِمْ أَنِ اجْلِسُوا . فَجَلَسُوا فَلَمَّا انْصَرَفَ قَالَ " إِنَّمَا جُعِلَ الإِمَامُ لِيُؤْتَمَّ بِهِ فَإِذَا رَكَعَ فَارْكَعُوا وَإِذَا رَفَعَ فَارْفَعُوا وَإِذَا صَلَّى جَالِسًا فَصَلُّوا جُلُوسًا " .
Оиша айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) касал бўлди; ашобларидан баъзи кишилар уни йўқлаб олдига кирдилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўтирган ҳолда намоз ўқиди; улар эса унинг намозига тик туриб (эргашиб) ўқидилар. У уларга: ‹Ўтиринг› деб ишора қилди. Улар ўтирдилар. (Намоздан) чиқганида: "Албатта имом унга иқтидо қилиниш учун (қойилган); у руку қилганида — руку қилинглар; (бошини) кўтарганида — кўтаринглар; ўтирган ҳолда намоз ўқиса — ўтирган ҳолда ўқинг" деди.