حَدَّثَنَا مُوسَى، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ، حَدَّثَنَا ابْنُ شِهَابٍ، أَنَّ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، حَدَّثَهُ أَنَّ حُذَيْفَةَ بْنَ الْيَمَانِ قَدِمَ عَلَى عُثْمَانَ وَكَانَ يُغَازِي أَهْلَ الشَّأْمِ فِي فَتْحِ إِرْمِينِيَةَ وَأَذْرَبِيجَانَ مَعَ أَهْلِ الْعِرَاقِ فَأَفْزَعَ حُذَيْفَةَ اخْتِلاَفُهُمْ فِي الْقِرَاءَةِ فَقَالَ حُذَيْفَةُ لِعُثْمَانَ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ أَدْرِكْ هَذِهِ الأُمَّةَ قَبْلَ أَنْ يَخْتَلِفُوا فِي الْكِتَابِ اخْتِلاَفَ الْيَهُودِ وَالنَّصَارَى فَأَرْسَلَ عُثْمَانُ إِلَى حَفْصَةَ أَنْ أَرْسِلِي إِلَيْنَا بِالصُّحُفِ نَنْسَخُهَا فِي الْمَصَاحِفِ ثُمَّ نَرُدُّهَا إِلَيْكِ فَأَرْسَلَتْ بِهَا حَفْصَةُ إِلَى عُثْمَانَ فَأَمَرَ زَيْدَ بْنَ ثَابِتٍ وَعَبْدَ اللَّهِ بْنَ الزُّبَيْرِ وَسَعِيدَ بْنَ الْعَاصِ وَعَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ الْحَارِثِ بْنِ هِشَامٍ فَنَسَخُوهَا فِي الْمَصَاحِفِ وَقَالَ عُثْمَانُ لِلرَّهْطِ الْقُرَشِيِّينَ الثَّلاَثَةِ إِذَا اخْتَلَفْتُمْ أَنْتُمْ وَزَيْدُ بْنُ ثَابِتٍ فِي شَىْءٍ مِنَ الْقُرْآنِ فَاكْتُبُوهُ بِلِسَانِ قُرَيْشٍ فَإِنَّمَا نَزَلَ بِلِسَانِهِمْ فَفَعَلُوا حَتَّى إِذَا نَسَخُوا الصُّحُفَ فِي الْمَصَاحِفِ رَدَّ عُثْمَانُ الصُّحُفَ إِلَى حَفْصَةَ وَأَرْسَلَ إِلَى كُلِّ أُفُقٍ بِمُصْحَفٍ مِمَّا نَسَخُوا وَأَمَرَ بِمَا سِوَاهُ مِنَ الْقُرْآنِ فِي كُلِّ صَحِيفَةٍ أَوْ مُصْحَفٍ أَنْ يُحْرَقَ.
Мусо, Иброҳимдан, у Ибн Шиҳобдан: Анас ибн Молик унга айтиб берди: Ҳузайфа ибнул Ямон Усмоннинг олдига келди — у Ироқ аҳли билан бирга Арминия ва Озарбайжон фатҳида Шом аҳлига қарши ғазот қиларди. Ҳузайфани уларнинг қироатдаги ихтилофлари қўрқитди. Ҳузайфа Усмонга: Эй амирул мўминин, бу умматни — яҳудий ва насоролар китобда ихтилоф қилгандек ихтилоф қилишидан олдин — қутқар (етиб бор), деди. Усмон Ҳафсага: Бизга саҳифаларни юбор, биз уларни мушафларга кўчирайлик, сўнг сенга қайтарамиз, деб (одам) юборди. Ҳафса уларни Усмонга юборди. У Зайд ибн Собит, Абдуллаҳ ибн Зубайр, Саид ибнул Ос ва Абдураҳмон ибнул Ҳорис ибн Ҳишомга буюрди, улар уни мушафларга кўчирдилар. Усмон уч Қурайшлик кишига: Агар сизлар Зайд ибн Собит билан Қуръандан бирор нарсада ихтилоф қилсангиз, уни Қурайш тилида ёзинглар, чунки у уларнинг тилида нозил бўлган, деди. Улар шундай қилдилар, то улар саҳифаларни мушафларга кўчиргунларигача. Усмон саҳифаларни Ҳафсага қайтарди ва ҳар бир уфқга (ўлкага) улар кўчирган мушафлардан бирини юборди, ҳар бир саҳифа ёки мушафда (унинг) Қуръандан бошқа (нусхаси) бўлса, уни ёқишни буюрди.