قَالَ ابْنُ شِهَابٍ وَأَخْبَرَنِي خَارِجَةُ بْنُ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، سَمِعَ زَيْدَ بْنَ ثَابِتٍ، قَالَ فَقَدْتُ آيَةً مِنَ الأَحْزَابِ حِينَ نَسَخْنَا الْمُصْحَفَ قَدْ كُنْتُ أَسْمَعُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ بِهَا فَالْتَمَسْنَاهَا فَوَجَدْنَاهَا مَعَ خُزَيْمَةَ بْنِ ثَابِتٍ الأَنْصَارِيِّ {مِنَ الْمُؤْمِنِينَ رِجَالٌ صَدَقُوا مَا عَاهَدُوا اللَّهَ عَلَيْهِ} فَأَلْحَقْنَاهَا فِي سُورَتِهَا فِي الْمُصْحَفِ.
Ибн Шиҳоб айтди: Менга Хорижа ибн Зайд ибн Собит хабар берди, у Зайд ибн Собитни эшитди: Мен мушафни кўчирайтганимизда Аҳзобдан бир оятни тополмай қолдим — уни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўқиётганларини эшитардим. Биз уни изладик ва уни Хузайма ибн Собит Ансорий ёнида топдик: «Мўминлардан шундай эркаклар борки, улар Аллаҳга берган аҳдларига содиқ қолдилар» — бас, биз уни мушафда ўз сурасига киритдик.