حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا رَوْحٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سُلَيْمَانَ، سَمِعْتُ ذَكْوَانَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ حَسَدَ إِلاَّ فِي اثْنَتَيْنِ رَجُلٌ عَلَّمَهُ اللَّهُ الْقُرْآنَ فَهُوَ يَتْلُوهُ آنَاءَ اللَّيْلِ وَآنَاءَ النَّهَارِ فَسَمِعَهُ جَارٌ لَهُ فَقَالَ لَيْتَنِي أُوتِيتُ مِثْلَ مَا أُوتِيَ فُلاَنٌ فَعَمِلْتُ مِثْلَ مَا يَعْمَلُ، وَرَجُلٌ آتَاهُ اللَّهُ مَالاً فَهْوَ يُهْلِكُهُ فِي الْحَقِّ فَقَالَ رَجُلٌ لَيْتَنِي أُوتِيتُ مِثْلَ مَا أُوتِيَ فُلاَنٌ فَعَمِلْتُ مِثْلَ مَا يَعْمَلُ ".
Али ибн Иброҳим, Равҳдан, у Шуъбадан, у Сулаймондан: Заквонни эшитдим, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилади: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Фақат икки (киши)га ҳасад (ғибта) бўлади: Аллаҳ Қуръан ўргатган ва у уни кеча соатлари ва кундуз соатларида тиловат қилувчи кишига — уни қўшниси эшитиб: Қанийди менга ҳам фалончига берилгани каби берилса, мен ҳам у қилган каби қилсам, дейди; ва Аллаҳ мол берган ва у уни ҳақ (йўлида) сарфлайдиган кишига — бир киши: Қанийди менга ҳам фалончига берилгани каби берилса, мен ҳам у қилган каби қилсам, дейди» дедилар.