حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَزِيدَ، حَدَّثَنَا حَيْوَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي رَبِيعَةُ بْنُ يَزِيدَ الدِّمَشْقِيُّ، عَنْ أَبِي إِدْرِيسَ، عَنْ أَبِي ثَعْلَبَةَ الْخُشَنِيِّ، قَالَ قُلْتُ يَا نَبِيَّ اللَّهِ إِنَّا بِأَرْضِ قَوْمٍ أَهْلِ الْكِتَابِ، أَفَنَأْكُلُ فِي آنِيَتِهِمْ وَبِأَرْضِ صَيْدٍ، أَصِيدُ بِقَوْسِي وَبِكَلْبِي الَّذِي لَيْسَ بِمُعَلَّمٍ، وَبِكَلْبِي الْمُعَلَّمِ، فَمَا يَصْلُحُ لِي قَالَ " أَمَّا مَا ذَكَرْتَ مِنْ أَهْلِ الْكِتَابِ فَإِنْ وَجَدْتُمْ غَيْرَهَا فَلاَ تَأْكُلُوا فِيهَا، وَإِنْ لَمْ تَجِدُوا فَاغْسِلُوهَا وَكُلُوا فِيهَا، وَمَا صِدْتَ بِقَوْسِكَ فَذَكَرْتَ اسْمَ اللَّهِ فَكُلْ، وَمَا صِدْتَ بِكَلْبِكَ الْمُعَلَّمِ فَذَكَرْتَ اسْمَ اللَّهِ فَكُلْ، وَمَا صِدْتَ بِكَلْبِكَ غَيْرَ مُعَلَّمٍ فَأَدْرَكْتَ ذَكَاتَهُ فَكُلْ ".
Абдуллаҳ ибн Язид, Ҳайвадан: Менга Рабиъа ибн Язид Димашқий, у Абу Идрисдан, у Абу Саълаба Хушанийдан хабар берди: У: Мен: Эй Аллаҳнинг Набийси, биз китоб аҳли қавмининг ериидамиз, уларнинг идишларида еймизми? Ва ов ериидамиз — мен камоним билан, ўргатилмаган итим билан ва ўргатилган итим билан овлайман, менга нима ҳалол (дуруст)? дедим. У: «Сен китоб аҳли ҳақида зикр қилганингга келсак — агар улардан (идишларидан) бошқасини топсангиз, уларда еманглар; агар топмасангиз, уларни ювиб, уларда енглар. Камонинг билан овлаб, Аллаҳнинг исмини айтганингни е; ўргатилган итинг билан овлаб, Аллаҳнинг исмини айтганингни е; ўргатилмаган итинг билан овлаб, унинг закотига (тириклигида бўғизлашга) етишсанг, е» дедилар.