حَدَّثَنَا عَبْدَانُ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَبَايَةَ بْنِ رَافِعٍ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّهُ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ لَيْسَ لَنَا مُدًى. فَقَالَ " مَا أَنْهَرَ الدَّمَ وَذُكِرَ اسْمُ اللَّهِ فَكُلْ، لَيْسَ الظُّفُرَ وَالسِّنَّ، أَمَّا الظُّفُرُ فَمُدَى الْحَبَشَةِ، وَأَمَّا السِّنُّ فَعَظْمٌ ". وَنَدَّ بَعِيرٌ فَحَبَسَهُ فَقَالَ " إِنَّ لِهَذِهِ الإِبِلِ أَوَابِدَ كَأَوَابِدِ الْوَحْشِ فَمَا غَلَبَكُمْ مِنْهَا فَاصْنَعُوا هَكَذَا ".
Абдон, отасидан, у Шуъбадан, у Саид ибн Масруқдан, у Абоя ибн Рофиъдан, у бобосидан ривоят қилади: У: Эй Расулуллаҳ, бизда пичоқлар йўқ, деди. У: «Қонни оқизиб ва Аллаҳнинг исми айтилган нарсани е, фақат тирноқ ва тиш (билан сўйилганини) эмас; тирноқ — Ҳабашларнинг пичоқларидир, тиш эса — суякдир» дедилар. Бир туя қочди, у (киши) уни (ўқ билан) тўхтатди. У: «Албатта бу туяларда ёввойи (ҳайвон)ларнинг ваҳшийлиги каби ваҳшийлик бордир; улардан сизларга (қочиб) ғолиб келганини мана шундай қилинглар» дедилар.