حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ رَجُلٍ، مِنَ الأَنْصَارِ عَنْ مُعَاذِ بْنِ سَعْدٍ ـ أَوْ سَعْدِ بْنِ مُعَاذٍ ـ أَخْبَرَهُ أَنَّ جَارِيَةً لِكَعْبِ بْنِ مَالِكٍ كَانَتْ تَرْعَى غَنَمًا بِسَلْعٍ، فَأُصِيبَتْ شَاةٌ مِنْهَا، فَأَدْرَكَتْهَا فَذَبَحَتْهَا بِحَجَرٍ، فَسُئِلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " كُلُوهَا ".
Исмоил: Менга Молик, у Нофиъдан, у Ансордан бир кишидан, у Муоз ибн Саъд — ёки Саъд ибн Муоздан айтиб берди: У унга хабар берди: Каъб ибн Моликнинг бир чўриси Салъда қўй боқар эди. Улардан бир қўй(и) (ўлим хавфига) учради, у унга етишиб, уни тош билан бўғизлади. Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан сўралди, у: «Уни енглар» дедилар.