حَدَّثَنَا قَبِيصَةُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ، عَنِ الْحَارِثِ بْنِ سُوَيْدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فِي مَرَضِهِ فَمَسِسْتُهُ وَهْوَ يُوعَكُ وَعْكًا شَدِيدًا فَقُلْتُ إِنَّكَ لَتُوعَكُ وَعْكًا شَدِيدًا، وَذَلِكَ أَنَّ لَكَ أَجْرَيْنِ. قَالَ " أَجَلْ، وَمَا مِنْ مُسْلِمٍ يُصِيبُهُ أَذًى إِلاَّ حَاتَّتْ عَنْهُ خَطَايَاهُ كَمَا تَحَاتُّ وَرَقُ الشَّجَرِ ".
Қабиса, Суфёндан, у Аъмашдан, у Иброҳим Таймийдан, у Ҳорис ибн Сувайддан, у Абдуллаҳдан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: У: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига касалликларида келдим, у кишини ушладим, у киши қаттиқ иситма билан қийналаётган эдилар. Мен: Сен ростдан ҳам қаттиқ иситма билан қийналаётгансан, бу — сенга икки ажр бўлгани учундир, дедим. У: «Ҳа, қайси бир мусулмонга озор етса, дарахтнинг барги тўкилгандек, Аллаҳ ундан хатоларини тўкмаслиги йўқ (албатта тўкади)» дедилар.