حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّهُ قَالَ أُهْدِيَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرُّوجُ حَرِيرٍ، فَلَبِسَهُ، ثُمَّ صَلَّى فِيهِ، ثُمَّ انْصَرَفَ فَنَزَعَهُ نَزْعًا شَدِيدًا كَالْكَارِهِ لَهُ ثُمَّ قَالَ " لاَ يَنْبَغِي هَذَا لِلْمُتَّقِينَ ". تَابَعَهُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ عَنِ اللَّيْثِ، وَقَالَ غَيْرُهُ فَرُّوجٌ حَرِيرٌ.
Қутайба ибн Саид, Лайсдан, у Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Абул Хайрдан, у Уқба ибн Омирдан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: У: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга ипак (ҳарир)дан бир фарруж (узун чопон) ҳадя қилинди, у киши уни кийдилар, сўнг унда намоз ўқидилар, сўнг (намоздан) чиқиб, уни ёқтирмаган кишидек қаттиқ тортиб ечдилар, сўнг: «Бу — тақводорларга лойиқ эмас» дедилар. Буни Абдуллаҳ ибн Юсуф Лайсдан (ривоят қилиб) мутобаъа қилди. Бошқаси: «ипак фарруж» деди.