حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِيهِ، سَعِيدِ بْنِ فُلاَنٍ ـ هُوَ عَمْرُو بْنُ سَعِيدِ بْنِ الْعَاصِ ـ عَنْ أُمِّ خَالِدٍ بِنْتِ خَالِدٍ، أُتِيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِثِيَابٍ فِيهَا خَمِيصَةٌ سَوْدَاءُ صَغِيرَةٌ فَقَالَ " مَنْ تَرَوْنَ نَكْسُو هَذِهِ ". فَسَكَتَ الْقَوْمُ قَالَ " ائْتُونِي بِأُمِّ خَالِدٍ ". فَأُتِيَ بِهَا تُحْمَلُ فَأَخَذَ الْخَمِيصَةَ بِيَدِهِ فَأَلْبَسَهَا وَقَالَ " أَبْلِي وَأَخْلِقِي ". وَكَانَ فِيهَا عَلَمٌ أَخْضَرُ أَوْ أَصْفَرُ فَقَالَ " يَا أُمَّ خَالِدٍ هَذَا سَنَاهْ ". وَسَنَاهْ بِالْحَبَشِيَّةِ حَسَنٌ.
Абу Нуайм, Ишоқ ибн Саиддан, у отаси Саид ибн Фулондан — у Амр ибн Саид ибнул Осдир — у Умму Холид бинти Холиддан ривоят қилади: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга кийимлар келтирилди, уларда кичкина қора хамиса бор эди. У: «Буни кимга кийдирсак деб ўйлайсизлар?» дедилар. Қавм жим турди. У: «Менга Умму Холидни келтиринглар» дедилар. У (еб) кўтариб келтирилди, у киши хамисани қўллари билан олиб, унга кийдирдилар ва: «(Уни) эскириб, тўздириб (кий)» дедилар. Унда яшил ёки сариқ нақш (аломат) бор эди. У киши: «Эй Умму Холид, бу — санаҳ» дедилар. «Санаҳ» ҳабаш тилида «чиройли» (демакдир).