حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ أَيْمَنَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي أَنَّهُ، سَمِعَ عَائِشَةَ، قَالَتْ وَالَّذِي ذَهَبَ بِهِ مَا تَرَكَهُمَا حَتَّى لَقِيَ اللَّهَ، وَمَا لَقِيَ اللَّهَ تَعَالَى حَتَّى ثَقُلَ عَنِ الصَّلاَةِ، وَكَانَ يُصَلِّي كَثِيرًا مِنْ صَلاَتِهِ قَاعِدًا ـ تَعْنِي الرَّكْعَتَيْنِ بَعْدَ الْعَصْرِ ـ وَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّيهِمَا، وَلاَ يُصَلِّيهِمَا فِي الْمَسْجِدِ مَخَافَةَ أَنْ يُثَقِّلَ عَلَى أُمَّتِهِ، وَكَانَ يُحِبُّ مَا يُخَفَّفُ عَنْهُمْ.
Абу Нуъайм бизга айтди: Абдулвоҳид ибн Айман бизга айтди: Отам менга айтди, у Оишани шундай деганини эшитди: Ўша зотни (Набийни) олиб кетган (Аллаҳ)га қасамки, у зот Аллаҳга йўлиқгунча (вафот этгунча) у икки (ракат)ни тарк қилмадилар, Аллаҳ таолога эса намоз ўқишдан оғирлашгунча (кучсизлангунча) йўлиқмадилар. У зот кўп намозларини ўтирган ҳолда ўқир эдилар — яъни асрдан кейинги икки ракатни (назарда тутади). Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уларни ўқир, аммо умматига оғир бўлишидан қўрқиб масжидда ўқимас эдилар. У зот уларга енгиллик берилишини севар эдилар.