حَدَّثَنَا آدَمُ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي بُرْدَةَ بْنِ أَبِي مُوسَى الأَشْعَرِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " عَلَى كُلِّ مُسْلِمٍ صَدَقَةٌ ". قَالُوا فَإِنْ لَمْ يَجِدْ قَالَ " فَيَعْمَلُ بِيَدَيْهِ فَيَنْفَعُ نَفْسَهُ وَيَتَصَدَّقُ ". قَالُوا فَإِنْ لَمْ يَسْتَطِعْ أَوْ لَمْ يَفْعَلْ قَالَ " فَيُعِينُ ذَا الْحَاجَةِ الْمَلْهُوفَ ". قَالُوا فَإِنْ لَمْ يَفْعَلْ قَالَ " فَيَأْمُرُ بِالْخَيْرِ ". أَوْ قَالَ " بِالْمَعْرُوفِ ". قَالَ فَإِنْ لَمْ يَفْعَلْ قَالَ " فَيُمْسِكُ عَنِ الشَّرِّ، فَإِنَّهُ لَهُ صَدَقَةٌ ".
Одам, Шуъбадан: Бизга Саид ибн Абу Бурда ибн Абу Мусо Ашъарий, у отасидан, у бобосидан айтиб берди: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ҳар бир мусулмон устида садақа (бериш бурч)и бор» дедилар. Улар: Агар (садақа қиладиган нарса) топмаса-чи? дедилар. У: «У қўллари билан ишлай, ўзига фойда келтирар ва садақа қилар» дедилар. Улар: Агар (ишлашга) қодир бўлмаса ёки қилмаса-чи? дедилар. У: «Бас, ҳожатманд, мусибатзадага ёрдам берар» дедилар. Улар: Агар қилмаса-чи? дедилар. У: «Бас, яхшиликка — ёки маъруфга — буюрар» дедилар. У: Агар қилмаса-чи? деди. У: «Бас, ёмонликдан (ўзини) тўсар, чунки бу (ҳам) у учун садақадир» дедилар.