حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي نَافِعٌ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، كَانَ يَقُولُ كَانَ الْمُسْلِمُونَ حِينَ قَدِمُوا الْمَدِينَةَ يَجْتَمِعُونَ فَيَتَحَيَّنُونَ الصَّلاَةَ، لَيْسَ يُنَادَى لَهَا، فَتَكَلَّمُوا يَوْمًا فِي ذَلِكَ، فَقَالَ بَعْضُهُمْ اتَّخِذُوا نَاقُوسًا مِثْلَ نَاقُوسِ النَّصَارَى. وَقَالَ بَعْضُهُمْ بَلْ بُوقًا مِثْلَ قَرْنِ الْيَهُودِ. فَقَالَ عُمَرُ أَوَلاَ تَبْعَثُونَ رَجُلاً يُنَادِي بِالصَّلاَةِ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَا بِلاَلُ قُمْ فَنَادِ بِالصَّلاَةِ ".
Маҳмуд ибн Ғайлон бизга айтди: Абдураззоқ бизга айтди: Ибн Журайж бизга хабар берди: Нофиъ менга хабар берди, Ибн Умар шундай дерди: Мусулмонлар Мадинага келганларида тўпланиб намозни (вақтини) чамалаб кутар эдилар, унга (азон билан) чақирилмас эди. Бир куни шу ҳақда гаплашдилар, баъзилари: ‹Насороларнинг қўнғироғидек қўнғироқ тутинглар›, дедилар. Баъзилари: ‹Йўқ, яҳудийларнинг шохидек карнай (қилинг)›, дедилар. Умар: ‹Бир киши юбориб намозга чақиртирсангиз бўлмайдими?› деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Эй Билол, тур, намозга чақир», дедилар.