حَدَّثَنَا ابْنُ سَلاَمٍ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَتَمَنَّيَنَّ أَحَدٌ مِنْكُمُ الْمَوْتَ لِضُرٍّ نَزَلَ بِهِ، فَإِنْ كَانَ لاَ بُدَّ مُتَمَنِّيًا لِلْمَوْتِ فَلْيَقُلِ اللَّهُمَّ أَحْيِنِي مَا كَانَتِ الْحَيَاةُ خَيْرًا لِي، وَتَوَفَّنِي إِذَا كَانَتِ الْوَفَاةُ خَيْرًا لِي ".
Ибн Салом, Исмоил ибн Улайядан, у Абдулазиз ибн Суҳайбдан, у Анасдан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Сизлардан ҳеч ким ўзига етган зарар (касаллик) сабабли ўлимни асло орзу қилмасин; агар (орзу қилмай) иложи бўлмаса, айтсин: Аллаҳим, агар ҳаёт мен учун яхши бўлса, мени тирик қолдир; агар ўлим мен учун яхши бўлса, мени вафот эттир» дедилар.