حَدَّثَنَا عُبَيْدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ أَبِي أُسَامَةَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا وُضِعَ عَشَاءُ أَحَدِكُمْ وَأُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَابْدَءُوا بِالْعَشَاءِ، وَلاَ يَعْجَلْ حَتَّى يَفْرُغَ مِنْهُ ". وَكَانَ ابْنُ عُمَرَ يُوضَعُ لَهُ الطَّعَامُ وَتُقَامُ الصَّلاَةُ فَلاَ يَأْتِيهَا حَتَّى يَفْرُغَ، وَإِنَّهُ لَيَسْمَعُ قِرَاءَةَ الإِمَامِ.
Убайд ибн Исмоил бизга айтди, Абу Усомадан, у Убайдуллаҳдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бирингизнинг кечки овқати қўйилиб намозга иқомат айтилса, кечки овқатдан бошланг, ундан бўшамагунча шошилмасин», дедилар. Ибн Умарга таом қўйилиб намозга иқомат айтилса, ундан бўшамагунча унга (намозга) келмас эди, ҳолбуки у имомнинг қироатини эшитиб турар эди.