حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " إِنَّمَا جُعِلَ الإِمَامُ لِيُؤْتَمَّ بِهِ فَلاَ تَخْتَلِفُوا عَلَيْهِ، فَإِذَا رَكَعَ فَارْكَعُوا، وَإِذَا قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ. فَقُولُوا رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ. وَإِذَا سَجَدَ فَاسْجُدُوا، وَإِذَا صَلَّى جَالِسًا فَصَلُّوا جُلُوسًا أَجْمَعُونَ، وَأَقِيمُوا الصَّفَّ فِي الصَّلاَةِ، فَإِنَّ إِقَامَةَ الصَّفِّ مِنْ حُسْنِ الصَّلاَةِ ".
Абдуллаҳ ибн Муҳаммад бизга айтди: Абдураззоқ бизга айтди: Маъмар бизга хабар берди, Ҳаммомдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан: У зот: «Албатта имом унга эргашилиш учун (тайинлангандир), шунинг учун унга мухолиф бўлманг. У руку қилса, сиз ҳам руку қилинг; у: ‹Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ› деса, сиз: ‹Роббана лакал-ҳамд› денглар; у сажда қилса, сиз ҳам сажда қилинглар; у ўтириб ўқиса, сиз ҳам ҳаммангиз ўтириб ўқинглар. Ва намозда сафни тўғриланг, чунки сафни тўғрилаш намознинг гўзаллигидандир», дедилар.