حَدَّثَنَا عُبَيْدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ لِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ ادْفِنِّي مَعَ صَوَاحِبِي وَلاَ تَدْفِنِّي مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الْبَيْتِ، فَإِنِّي أَكْرَهُ أَنْ أُزَكَّى. وَعَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ عُمَرَ، أَرْسَلَ إِلَى عَائِشَةَ ائْذَنِي لِي أَنْ أُدْفَنَ مَعَ صَاحِبَىَّ فَقَالَتْ إِي وَاللَّهِ. قَالَ وَكَانَ الرَّجُلُ إِذَا أَرْسَلَ إِلَيْهَا مِنَ الصَّحَابَةِ قَالَتْ لاَ وَاللَّهِ لاَ أُوثِرُهُمْ بِأَحَدٍ أَبَدًا.
Оиша Абдуллаҳ ибн ал-Зубайрга: "Мени (бошқа) соҳибаларим (аёллар) билан дафн қил, мени Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан уй(ҳужра)да дафн қилма, чунки мен (ҳаддан ортиқ) пок деб мақталишни ёқтирмайман" деди. Ва Ҳишам отасидан (ривоят қилди): Умар Оишага: "Менга икки соҳибим (Набий ва Абу Бакр) билан дафн қилинишимга изн бер" деб (одам) юборди. У: "Ҳа, валлаҳи (изн бераман)" деди. (Ҳишам:) Саҳобалардан бир киши унга (шу ҳақда) юборса, у: "Йўқ, валлаҳи, мен ҳеч қачон уларни (ўша жойдан) ҳеч кимга бермайман (афзал кўрмайман)" дер эди.