حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ حَفْصِ بْنِ غِيَاثٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، سَمِعْتُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ سَمِعْتُ عَلْقَمَةَ، يَقُولُ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنْ أَهْلِ الْكِتَابِ فَقَالَ يَا أَبَا الْقَاسِمِ إِنَّ اللَّهَ يُمْسِكُ السَّمَوَاتِ عَلَى إِصْبَعٍ، وَالأَرَضِينَ عَلَى إِصْبَعٍ، وَالشَّجَرَ وَالثَّرَى عَلَى إِصْبَعٍ، وَالْخَلاَئِقَ عَلَى إِصْبَعٍ، ثُمَّ يَقُولُ أَنَا الْمَلِكُ أَنَا الْمَلِكُ. فَرَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ضَحِكَ حَتَّى بَدَتْ نَوَاجِذُهُ ثُمَّ قَرَأَ {وَمَا قَدَرُوا اللَّهَ حَقَّ قَدْرِهِ}
Абдуллаҳ (ибн Масъуд) айтди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига аҳли китобдан бир киши келиб: "Эй Абул Қосим, албатта Аллаҳ осмонларни бир бармоқда, ерларни бир бармоқда, дарахт ва (нам) тупроқни бир бармоқда ва (барча) махлуқотни бир бармоқда ушлаб туради, кейин: ‹Мен — Маликман, Мен — Маликман› дейди" деди. Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни — тиш(орқа тишлари)и кўрингунча — кулганини кўрдим, кейин: «Улар Аллаҳни ҳақиқий қадрида улуғламадилар...» (оятни) ўқиди.