حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شَيْبَانُ، عَنْ يَحْيَى، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا سَلَمَةَ، يَقُولُ أَخْبَرَنَا جَابِرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم جَاءَهُ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ يَوْمَ الْخَنْدَقِ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ، وَاللَّهِ مَا كِدْتُ أَنْ أُصَلِّيَ حَتَّى كَادَتِ الشَّمْسُ تَغْرُبُ، وَذَلِكَ بَعْدَ مَا أَفْطَرَ الصَّائِمُ. فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " وَاللَّهِ مَا صَلَّيْتُهَا " فَنَزَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِلَى بُطْحَانَ وَأَنَا مَعَهُ فَتَوَضَّأَ ثُمَّ صَلَّى ـ يَعْنِي الْعَصْرَ ـ بَعْدَ مَا غَرَبَتِ الشَّمْسُ، ثُمَّ صَلَّى بَعْدَهَا الْمَغْرِبَ.
Абу Нуъайм бизга айтди: Шайбон бизга айтди, Яҳёдан: Мен Абу Саламани шундай деганини эшитдим: Жобир ибн Абдуллаҳ бизга хабар берди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига Хандақ куни Умар ибн Хаттоб келиб: ‹Ё Расулуллаҳ, Аллаҳга қасамки, мен асрни (қуёш) ботай деганда зўрға ўқидим›, деди. Бу рўзадор ифтор қилганидан кейин эди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳга қасамки, мен ҳам уни ўқимадим», дедилар. Сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Бутҳонга тушдилар, мен у зот билан бирга эдим, у зот таҳорат қилиб, сўнг — яъни асрни — қуёш ботганидан кейин ўқидилар, сўнг ундан кейин шомни ўқидилар.