حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ أَسْمَاءَ، قَالَ أَخْبَرَنَا جُوَيْرِيَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، بَيْنَمَا هُوَ قَائِمٌ فِي الْخُطْبَةِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ إِذْ دَخَلَ رَجُلٌ مِنَ الْمُهَاجِرِينَ الأَوَّلِينَ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَنَادَاهُ عُمَرُ أَيَّةُ سَاعَةٍ هَذِهِ قَالَ إِنِّي شُغِلْتُ فَلَمْ أَنْقَلِبْ إِلَى أَهْلِي حَتَّى سَمِعْتُ التَّأْذِينَ، فَلَمْ أَزِدْ أَنْ تَوَضَّأْتُ. فَقَالَ وَالْوُضُوءُ أَيْضًا وَقَدْ عَلِمْتَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَأْمُرُ بِالْغُسْلِ.
Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ибн Асмў бизга айтди: Жувайрия бизга хабар берди, Моликдан, у Зуҳрийдан, у Салим ибн Абдуллаҳ ибн Умардан, у Ибн Умар розияллаҳу анҳумадан: Умар ибн Хаттоб жума куни хутбада турган чогда, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобаларидан дастлабки муҳожирлардан бир киши кирди. Умар уни чақириб: ‹Бу қайси вақт (нимага кеч келдинг)?› деди. У: ‹Мен машғул бўлдим, аҳлимга қайтмадим, ҳатто азонни эшитдим ва таҳоратдан ортиқ (нарса) қилмадим›, деди. У (Умар): ‹Таҳорат ҳам (қилдингми)?! Ҳолбуки сен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ғусл қилишга буюрганларини биласан-ку›, деди.