حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ مُسْلِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبَايَةُ بْنُ رِفَاعَةَ، قَالَ أَدْرَكَنِي أَبُو عَبْسٍ وَأَنَا أَذْهَبُ، إِلَى الْجُمُعَةِ فَقَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنِ اغْبَرَّتْ قَدَمَاهُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ حَرَّمَهُ اللَّهُ عَلَى النَّارِ ".
Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди: Валид ибн Муслим бизга айтди: Язид ибн Абу Марям бизга айтди: Абоя ибн Рифўа бизга айтди: У деди: Мен жумага кетаётганимда, Абу Абс менга етиб олди ва: ‹Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни шундай деганини эшитдим: ‹Кимнинг оёқлари Аллаҳ йўлида чангга беланса, Аллаҳ уни дўзахга ҳаром қилади›, дедилар›, деди.