حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ طَلْحَةَ، حَدَّثَنِي عُثْمَانُ بْنُ أَبِي الْعَاصِ الثَّقَفِيُّ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ لَهُ " أُمَّ قَوْمَكَ " . قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أَجِدُ فِي نَفْسِي شَيْئًا . قَالَ " ادْنُهْ " . فَجَلَّسَنِي بَيْنَ يَدَيْهِ ثُمَّ وَضَعَ كَفَّهُ فِي صَدْرِي بَيْنَ ثَدْيَىَّ ثُمَّ قَالَ " تَحَوَّلْ " . فَوَضَعَهَا فِي ظَهْرِي بَيْنَ كَتِفَىَّ ثُمَّ قَالَ " أُمَّ قَوْمَكَ فَمَنْ أَمَّ قَوْمًا فَلْيُخَفِّفْ فَإِنَّ فِيهِمُ الْكَبِيرَ وَإِنَّ فِيهِمُ الْمَرِيضَ وَإِنَّ فِيهِمُ الضَّعِيفَ وَإِنَّ فِيهِمْ ذَا الْحَاجَةِ وَإِذَا صَلَّى أَحَدُكُمْ وَحْدَهُ فَلْيُصَلِّ كَيْفَ شَاءَ " .
Усмон ибн Абу ал-Ос ас-Сақафий (ривоят қилди): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: "Қавмингга имом бўл" деди. Мен: "Эй Расулуллаҳ, мен ўзимда бир нарса (васваса) сезяптман" дедим. У: "Яқинлаш" деди ва мени ўз олдига ўтқазди, кейин кафтини менинг кўкрагимга — икки кўкрагим (эмчакларим) орасига — қўйди, кейин: "Ўгрил" деди; бас уни менинг орқамга — икки елкам орасига — қўйди, кейин: "Қавмингга имом бўл; ким бир қавмга имом бўлса — енгил қилсин; чунки уларнинг ичида катта (кекса) бор, ичида касал бор, ичида заиф бор ва ичида ҳожатли (киши) бор; сиздан бирингиз ёлғиз намоз ўқиса — хоҳлаганча ўқисин" деди.