حَدَّثَنِي سُلَيْمَانُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ أَبُو أَيُّوبَ الْغَيْلاَنِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ، - يَعْنِي الْعَقَدِيَّ - حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ نَافِعٍ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ مُسْلِمٍ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ ضَرَبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَثَلَ الْبَخِيلِ وَالْمُتَصَدِّقِ كَمَثَلِ رَجُلَيْنِ عَلَيْهِمَا جُنَّتَانِ مِنْ حَدِيدٍ قَدِ اضْطُرَّتْ أَيْدِيهِمَا إِلَى ثُدَيِّهِمَا وَتَرَاقِيهِمَا فَجَعَلَ الْمُتَصَدِّقُ كُلَّمَا تَصَدَّقَ بِصَدَقَةٍ انْبَسَطَتْ عَنْهُ حَتَّى تُغَشِّيَ أَنَامِلَهُ وَتَعْفُوَ أَثَرَهُ وَجَعَلَ الْبَخِيلُ كُلَّمَا هَمَّ بِصَدَقَةٍ قَلَصَتْ وَأَخَذَتْ كُلُّ حَلْقَةٍ مَكَانَهَا " . قَالَ فَأَنَا رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ بِإِصْبَعِهِ فِي جَيْبِهِ فَلَوْ رَأَيْتَهُ يُوَسِّعُهَا وَلاَ تَوَسَّعُ .
Абу Ҳурайра айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бахил ва садақа қилувчининг мисолини келтирди: «(Улар) — устларида темирдан икки зирҳ бўлиб, қўллари кўкраклари ва ўмровларига (зўрға) етадиган икки киши мислидир; бас садақа қилувчи — ҳар гал бир садақа қилса, (зирҳ) ундан кенгаяди (ёйилади), то бармоқ учларини ёпади ва изини ўчиради; бахил эса — ҳар гал бир садақа қилишни кўнглига келтирса, (зирҳ) тораяди ва ҳар бир ҳалқа ўз жойини олади» деди. Абу Ҳурайра: «Бас мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни — бармоғи билан ёқасида (шундай) ишора қилаётганини кўрдим; агар уни кўрганингда эди — уни кенгайтирмоқчи бўлиб, (зирҳ) кенгаймайди (эди)» деди.