وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ إِسْحَاقَ الْحَضْرَمِيُّ، عَنْ وُهَيْبٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ طَاوُسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَثَلُ الْبَخِيلِ وَالْمُتَصَدِّقِ مَثَلُ رَجُلَيْنِ عَلَيْهِمَا جُنَّتَانِ مِنْ حَدِيدٍ إِذَا هَمَّ الْمُتَصَدِّقُ بِصَدَقَةٍ اتَّسَعَتْ عَلَيْهِ حَتَّى تُعَفِّيَ أَثَرَهُ وَإِذَا هَمَّ الْبَخِيلُ بِصَدَقَةٍ تَقَلَّصَتْ عَلَيْهِ وَانْضَمَّتْ يَدَاهُ إِلَى تَرَاقِيهِ وَانْقَبَضَتْ كُلُّ حَلْقَةٍ إِلَى صَاحِبَتِهَا " . قَالَ فَسَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " فَيَجْهَدُ أَنْ يُوَسِّعَهَا فَلاَ يَسْتَطِيعُ " .
Абу Ҳурайра айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бахил ва садақа қилувчининг мисоли — устларида темирдан икки зирҳ бўлган икки киши мислидир; садақа қилувчи садақа қилишни кўнглига келтирса, (зирҳ) унга кенгаяди, то изини ўчиргунча; бахил эса садақа қилишни кўнглига келтирса, (зирҳ) унга тораяди ва қўллари ўмровларига қисилади ҳамда ҳар бир ҳалқа ўз шеригига тортилади (қисилади)» деди. (Абу Ҳурайра) айтди: Бас мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни: «У уни кенгайтиришга уринади, аммо қодир бўлмайди» деб айтаётган ҳолда эшитдим.