حَدَّثَنَا عَمْرٌو النَّاقِدُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . قَالَ عَمْرٌو وَحَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ قَالَ وَقَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ عَنِ الْحَسَنِ بْنِ مُسْلِمٍ عَنْ طَاوُسٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَثَلُ الْمُنْفِقِ وَالْمُتَصَدِّقِ كَمَثَلِ رَجُلٍ عَلَيْهِ جُبَّتَانِ أَوْ جُنَّتَانِ مِنْ لَدُنْ ثُدِيِّهِمَا إِلَى تَرَاقِيهِمَا فَإِذَا أَرَادَ الْمُنْفِقُ - وَقَالَ الآخَرُ فَإِذَا أَرَادَ الْمُتَصَدِّقُ - أَنْ يَتَصَدَّقَ سَبَغَتْ عَلَيْهِ أَوْ مَرَّتْ وَإِذَا أَرَادَ الْبَخِيلُ أَنْ يُنْفِقَ قَلَصَتْ عَلَيْهِ وَأَخَذَتْ كُلُّ حَلْقَةٍ مَوْضِعَهَا حَتَّى تُجِنَّ بَنَانَهُ وَتَعْفُوَ أَثَرَهُ " . قَالَ فَقَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ فَقَالَ يُوَسِّعُهَا فَلاَ تَتَّسِعُ .
Абу Ҳурайра Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди). Амр айтди: Бизга Суфён ибн Уяйна сўзлади ва: Ибн Журайж, Ҳасан ибн Муслимдан, у Товусдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан айтди: У: «Инфоқ қилувчи ва садақа қилувчининг мисоли — кўкракларидан ўмров(жиғилдон)ларигача устида икки жубба (ёки икки темир зирҳ) бўлган киши мислидир; бас инфоқ қилувчи — бошқаси: садақа қилувчи деди — садақа қилмоқчи бўлса, (зирҳ) унга кенг тортади (ёйилади) ёки ўтади; бахил эса инфоқ қилмоқчи бўлса, (зирҳ) унга тораяди ва ҳар бир ҳалқа ўз жойини олади, то бармоқларини қамраб, изини ўчиргунча» деди. Абу Ҳурайра айтди: Бас у (Набий): «У уни кенгайтиришга уринади, аммо кенгаймайди» деди.