حَدَّثَنَا شَيْبَانُ بْنُ فَرُّوخَ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ الْمُغِيرَةِ، حَدَّثَنَا ابْنُ هِلاَلٍ، - يَعْنِي حُمَيْدًا - قَالَ بَيْنَمَا أَنَا وَصَاحِبٌ، لِي نَتَذَاكَرُ حَدِيثًا إِذْ قَالَ أَبُو صَالِحٍ السَّمَّانُ أَنَا أُحَدِّثُكَ، مَا سَمِعْتُ مِنْ أَبِي سَعِيدٍ، وَرَأَيْتُ، مِنْهُ قَالَ بَيْنَمَا أَنَا مَعَ أَبِي سَعِيدٍ، يُصَلِّي يَوْمَ الْجُمُعَةِ إِلَى شَىْءٍ يَسْتُرُهُ مِنَ النَّاسِ إِذْ جَاءَ رَجُلٌ شَابٌّ مِنْ بَنِي أَبِي مُعَيْطٍ أَرَادَ أَنْ يَجْتَازَ بَيْنَ يَدَيْهِ فَدَفَعَ فِي نَحْرِهِ فَنَظَرَ فَلَمْ يَجِدْ مَسَاغًا إِلاَّ بَيْنَ يَدَىْ أَبِي سَعِيدٍ فَعَادَ فَدَفَعَ فِي نَحْرِهِ أَشَدَّ مِنَ الدَّفْعَةِ الأُولَى فَمَثَلَ قَائِمًا فَنَالَ مِنْ أَبِي سَعِيدٍ ثُمَّ زَاحَمَ النَّاسَ فَخَرَجَ فَدَخَلَ عَلَى مَرْوَانَ فَشَكَا إِلَيْهِ مَا لَقِيَ - قَالَ - وَدَخَلَ أَبُو سَعِيدٍ عَلَى مَرْوَانَ فَقَالَ لَهُ مَرْوَانُ مَا لَكَ وَلاِبْنِ أَخِيكَ جَاءَ يَشْكُوكَ . فَقَالَ أَبُو سَعِيدٍ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِذَا صَلَّى أَحَدُكُمْ إِلَى شَىْءٍ يَسْتُرُهُ مِنَ النَّاسِ فَأَرَادَ أَحَدٌ أَنْ يَجْتَازَ بَيْنَ يَدَيْهِ فَلْيَدْفَعْ فِي نَحْرِهِ فَإِنْ أَبَى فَلْيُقَاتِلْهُ فَإِنَّمَا هُوَ شَيْطَانٌ " .
Абу Солиҳ ас-Саммон айтди: Мен Абу Саъиддан эшитган ва ундан кўрганимни сенга ривоят қиламан: Мен Абу Саъид билан бирга эдим — у жума куни одамлардан ўзини тўсадиган бир нарсага қараб намоз ўқияпти эди. Шу пайт Бани Абу Муъайт(дан) бир ёш йигит келди ва унинг олдидан ўтмоқчи бўлди; у (Абу Саъид) унинг бўғизига (кўкрагига) (қўл билан) туртди. У қаради ва Абу Саъиднинг олдидан бошқа ўтадиган жой топмади; бас (яна) қайтди; у (Абу Саъид) унинг бўғизига биринчи туртишдан қаттиқроқ туртди. У тик туриб (жаҳл билан) қолди ва Абу Саъидни (сўкиб) ранжитди; кейин одамларни ёриб чиқиб кетди ва Марвоннинг олдига кириб, унга — бошига тушган (муомала)дан — шикоят қилди. (Равий:) Абу Саъид (ҳам) Марвоннинг олдига кирди; Марвон унга: "Сенга ва жиянингга нима бўлди — у сени шикоят қилиб келди?" деди. Абу Саъид: "Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни: ‹Сиздан бирингиз одамлардан ўзини тўсадиган бир нарсага қараб намоз ўқиса ва бирор киши унинг олдидан ўтмоқчи бўлса — унинг бўғизига (кўкрагига) туртсин; агар (ўтишдан) бош тортса — у билан жанг қилсин (қаттиқ тўссин); чунки у фақат шайтондир› деганини эшитдим" деди.