حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا يُونُسُ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ هِلاَلٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، أَنَّ أَبَا سَعِيدٍ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَحَدَّثَنَا آدَمُ بْنُ أَبِي إِيَاسٍ قَالَ حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ الْمُغِيرَةِ قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ هِلاَلٍ الْعَدَوِيُّ قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو صَالِحٍ السَّمَّانُ قَالَ رَأَيْتُ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ فِي يَوْمِ جُمُعَةٍ يُصَلِّي إِلَى شَىْءٍ يَسْتُرُهُ مِنَ النَّاسِ، فَأَرَادَ شَابٌّ مِنْ بَنِي أَبِي مُعَيْطٍ أَنْ يَجْتَازَ بَيْنَ يَدَيْهِ فَدَفَعَ أَبُو سَعِيدٍ فِي صَدْرِهِ، فَنَظَرَ الشَّابُّ فَلَمْ يَجِدْ مَسَاغًا إِلاَّ بَيْنَ يَدَيْهِ، فَعَادَ لِيَجْتَازَ فَدَفَعَهُ أَبُو سَعِيدٍ أَشَدَّ مِنَ الأُولَى، فَنَالَ مِنْ أَبِي سَعِيدٍ، ثُمَّ دَخَلَ عَلَى مَرْوَانَ فَشَكَا إِلَيْهِ مَا لَقِيَ مِنْ أَبِي سَعِيدٍ، وَدَخَلَ أَبُو سَعِيدٍ خَلْفَهُ عَلَى مَرْوَانَ فَقَالَ مَا لَكَ وَلاِبْنِ أَخِيكَ يَا أَبَا سَعِيدٍ قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِذَا صَلَّى أَحَدُكُمْ إِلَى شَىْءٍ يَسْتُرُهُ مِنَ النَّاسِ، فَأَرَادَ أَحَدٌ أَنْ يَجْتَازَ بَيْنَ يَدَيْهِ فَلْيَدْفَعْهُ، فَإِنْ أَبَى فَلْيُقَاتِلْهُ، فَإِنَّمَا هُوَ شَيْطَانٌ ".
Абу Маъмар бизга айтди: Абдулворис бизга айтди: Юнус бизга айтди, Ҳумайд ибн Ҳилолдан, у Абу Солиҳдан, Абу Саъид айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар... Ва Одам ибн Абу Иёс бизга айтди: Сулаймон ибн Муғийра бизга айтди: Ҳумайд ибн Ҳилол Адавий бизга айтди: Абу Солиҳ Саммон бизга айтди: У деди: Мен жума куни Абу Саъид Худрийни одамлардан ўзини тўсадиган бир нарса томон намоз ўқиётганини кўрдим. Бану Абу Муъайтдан бир йигит унинг олдидан ўтмоқчи бўлди, Абу Саъид унинг кўкрагига туртиб қайтарди. Йигит қаради, ўтишга унинг олдидан бошқа йўл топмади, яна ўтмоқчи бўлди, Абу Саъид уни биринчисидан қаттиқроқ туртди. Йигит Абу Саъидни сўкди, сўнг Марвоннинг олдига кириб, Абу Саъиддан кўрган ишини шикоят қилди. Абу Саъид ҳам унинг ортидан Марвоннинг олдига кирди. (Марвон): ‹Сенга ва жиянингга нима бўлди, эй Абу Саъид?› деди. У: ‹Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни: ‹Сиздан бирингиз одамлардан ўзини тўсадиган бир нарса томон намоз ўқиса, кимдир унинг олдидан ўтмоқчи бўлса, уни қайтарсин. Агар бош тортса, у билан уришсин (қаттиқ қаршилик қилсин), чунки у фақат шайтондир›, деганларини эшитганман›, деди.